Сунчева енергија надохват руке

Један вид обновљивих извора енергије (ОИЕ) је сунчева енергија: свугде је присутна, бесплатна и посебно издашна на овом нашем географском простору. Користи се у два најзаступљенија вида – за добијање електричне енергије и топле санитарне воде. Задржимо се само на овом другом виду коришћења ОИЕ. Према подацима из 2018. Године, државе у даљем и ближем окружењу имају уграђене следеће површине соларних колектора: Немачка 19.262.490 квадратних метара, Аустрија 5.105.155, Грчка 4.691.000, Кипар 1.070.264, Чешка 617.000, Мађарска 200.000, Словенија нешто мање од Мађарске, Бугарска 90.000, а Србија занемарљиво мало.

У јавном позиву Министарства рударства и енергетике од 28. септембра 2020. године под тачком 3. наведено је „Уградња соларних колектора и инсталацију за централну припрему потрошне топле воде”.

С друге стране, према процени Електродистрибуције Београд, за загревање топле санитарне воде по домаћинству (четири члана домаћинства) утроши се 3.000 киловат-сати годишње. Соларна инсталација са површинама соларних колектора четири квадратна метра може да задовољи потребе за топлом санитарном водом сто одсто у летњим месецима и око половину зими. Овај удео „солариса” може да растерети електроенергетски систем Србије са 3.000/2.250x100%=75%, тј. 2.250 кWh годишње по домаћинству.

Поред очигледних предности увођења соларне енергије (отварање нових радних места, еколошки ефекти, тј. мања потрошња угља лошег квалитета у термоелектранама, мањи притисак на климатске промене…) и на нивоу домаћинства могу бити мањи рачуни за утрошену електричну енергију. Уз интензивну соларизацију (70.000–100.000 м² соларних панела годишње) и субвенције државе, могли бисмо да достигнемо ниво у суседним земљама.

Ј. Баруховић