Скопски позоришни оптимизам

Уметнички живот у Македонији, као уосталом и свуда у свету због епидемиолошк кризе тешко фукционише. Конкретно у Скопљу сматрам да су прекасно обелодањени протоколи како уметници могу да држе пробе и негују репертоар на сцени. Са друге стране, мислим да се публика још плаши да уђе у позоришне сале.

Овако за „Политику” говори Русе Арсов, директор Омладинског културног центра у Скопљу коме је, упркос свему, пошло за руком да реализује 45. издање Фестивала „Млад отворен театар” (МОТ), који делује под окриљем ове куће. Са енергичним Арсовим разговарали смо у паузи између два извођења представе „Лоунли пленет” Атељеа 21, које је имало „живи” сусрет са скопском публиком у самој фестивалској завршници.

‒ Мислим да нам треба неколико месеци да се све стабилизује, али сматрам да тренутно стање није добро. Што се тиче будућности театра, не напушта ме оптимизам. И даље тврдим да је ово само један тренутак, и да ће све врло брзо да се врати у нормалу. Позориште није, нити је икада било медиј за онлајн варијанте. Театар је нешто што се тиче, делује, има снагу искључиво у контакту са публиком уживо. Очекујем да ћемо стати на ноге за неколико месеци ‒ вели Русе Арсов и додаје:

‒ Ми радимо све ово време. Како нам је то пошло за руком? Још на самом почетку пандемије разматрали смо могућности, сценарија како да делујемо у оваквим околностима. Мењамо их из дана у дан, како се мењају околности и мере. Одрадили смо два међународна фестивала: филмски и музички. Остао је МОТ, дуго је чекао на реализацију. Чекали смо да изађемо из те прве зоне пандемије, а онда се десило да је вирус поново напредовао, али нисмо ни у једном тренутку одустајали. Селекцију смо за кратко време „спаковали”. Онлајн искуство јесте било драгоцено, али није то то. То је само нужно, прелазно решење до повратка у нормално стање.

Овогодишње 45. издање МОТ-а на којем је уживо и онлајн представљено 12 позоришних продукција из Северне Македоније, Словеније, Србије, Грчке и Хрватске, имало је три премијере, почев од фестивалске копродукције „Универзална у пламену – трагедија шест деценија” рађене са Факултетом за ствари које се не могу научити.

‒ Овај перформанс осмислио је део победничког тима 14. Прашког квадријенала 2019, са Филипом Јовановским на челу.

Реч је о представи инспирисаној гласином која се појавила 27. јула ове године, дан после обележавања 57-годишњице катастрофалног земљотреса у Скопљу, а односила се на могућности да ће се Универзална сала срушити. Поред тога што је изазвала дебату у јавности, ова идеја инспирисала је ауторски тим да постави питање о улози уметности у јавној дебати, али и о друштву које је довело до актуелне ситуације ‒ прича Арсов.

„Универзална у пламену...” је, наводи наш саговорник, заправо перформанс-есеј о Жану Коктоу како шета улицама Скопља, песнику који је покушао да спасе пламен из пламена, а не објекте који горе. Човек је уживао у очају, попут оног који је постао популаран кроз песме Шарла Анзвура. То је уједно и есеј о Азнавуру, који је грађанима Скопља познат и по песми која је требало да буде емитована на Радију Скопље у јутро 26. јула 1963. То је и прича о затвореној Универзалној сали, која не ради већ пет година. Уједно, то је својеврсно сећање на ту дворану и бројне догађаје у њеној дугој историји.

Хибридним издањем организатори МОТ-а желели су да одрже континуитет, будући да је ово најзначајнији интернационални позоришни фестивал у Македонији, а могло би се рећи и најдуговечнији ове врсте у региону поред Битефа и МЕСС-а. А да је то тако потврђују бројна редитељска имена која са својим представама радо долазе на МОТ: Томас Остермајер, Јернеј Лоренци, Себастијан Хорват, Кокан Младеновић...

‒ Будући да смо на отварњу имали представу са физичким присуством, на исти начин желели смо да затворимо 45. МОТ,

Међу нашим премијерним представама је и перформанс „Скринсејвер”, настао у оквиру пројекта „Савремена кореографија и плес”, као и дело „Хероји 4:33”, у режији Деана Дамјановског и продукцији Театра „Ј. Хаџи Константинов Џинот” из Велеса. Премијера је била заказана, па померена због позитивног случаја ‒ прича Арсов.

МОТ иначе прати и максима Љубише Никодиновског Биша, његовог оснивача: „Немојте да пушите марлборо, дођите на МОТ.” Зато што је улазница за фестивалска дешавања коштала колико и кутија поменутих цигарета. И овога пута је било слично: карта је коштала 300 денара, а онлајн издања су била бесплатна.