Шта зна одбор…

Социјалиста Живорад Смиљанић важио је својевремено за незваничног рекордера по броју јавних функција које обавља. Човек је у исто време био посланик и у Скупштини Србије и у Скупштини Војводине, председник општине Апатин, директор тамошњег дома здравља, председник надзорног одбора дома здравља у Новом Саду и још потпредседник управног одбора предузећа АПА-ГАС. На позив Републичког одбора за спречавање сукоба интереса да поднесе оставке на нека од тих места једноставно је одговорио: „Нећу”. „Мене су грађани изабрали, а дом здравља сам сам изградио и у њега уложио цео живот.” И још је лепо објаснио да све те функције он не гомила због себе, већ зато што хоће да помогне. Ако то неком није јасно…

На слично неразумевање своје жеље да помогну суграђанима наилазе две године касније и Верољуб Стевановић и Драган Марковић Палма. Они ових дана имају озбиљан проблем да истом одбору објасне да није сукоб интереса то што одбор тврди, то јест да је одбор лоше протумачио уставну одредбу по којој се у исто време не може седети и у законодавној и у извршној власти. По тумачењу градоначелника Крагујевца и Јагодине, све се то односи само на „републички ниво власти”, из чега следи да они без проблема могу бити и посланици и градоначелници. Уосталом, то је ионако питање за Уставни суд, а не за одбор, јер, како рече Палма, „мишљење једне комисије није релевантан акт у праву”. Верко је још рекао и да би тај одбор, да уопште разуме смисао сукоба интереса, одмах схватио да нико грађане не може у скупштини да заступа боље од градоначелника, док је колега из Јагодине потезање те приче о сукобу интереса приписао „онима” који су завидни и љубоморни на његове успехе, јер сами немају чиме да се похвале.

И онда оне који хоће, могу и знају како да у исто време доносе и законе у републичком парламенту у Београду и да управљају својим, од престонице прилично удаљеним, градовима, спутавају таквим бесмислицама. Па шта ако су у СРС-у и ДСС-у одлучили да заиста и послушају одбор и зато њихови градоначелници неће бити и посланици, а народни представници из ДС-а у међувремену постављени на челна места у градовима ових дана подносе оставке у скупштини?

Као да се не зна да одбор нема никакву могућност да некога натера да поштује његову одлуку и као да није унапред јасно да ће и Стевановић и Марковић задржати обе функције. Сем ако Уставни суд за неколико година, рецимо, не одлучи другачије.

А до тада је најважније да грађане Крагујевца и Јагодине има ко да заступа у парламенту и да то буду њихови градоначелници. А одбор за то време може да изриче и нејавна и јавна упозорења, игноришући чињеницу да је само прошле године чак 59 одсто њихових одлука остало без одјека.

Све је то у реду – и да постоји и такав одбор, и антикорупцијски савети и омбудсмани и ревизори и повереници за информације од јавног значаја – треба то, то је демократски и не можемо у Европу без тога. Али није њихов посао да сметају људима да раде. Уосталом и сам Одбор за спречавање сукоба интереса тврди да постојање сукоба интересане утиче на легалитет функције, већ само на политички и професионални углед функционера. Ал’ ако је заштита интереса суграђана у питању – ни то није превелика цена.