Šta zna odbor…

Socijalista Živorad Smiljanić važio je svojevremeno za nezvaničnog rekordera po broju javnih funkcija koje obavlja. Čovek je u isto vreme bio poslanik i u Skupštini Srbije i u Skupštini Vojvodine, predsednik opštine Apatin, direktor tamošnjeg doma zdravlja, predsednik nadzornog odbora doma zdravlja u Novom Sadu i još potpredsednik upravnog odbora preduzeća APA-GAS. Na poziv Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa da podnese ostavke na neka od tih mesta jednostavno je odgovorio: „Neću”. „Mene su građani izabrali, a dom zdravlja sam sam izgradio i u njega uložio ceo život.” I još je lepo objasnio da sve te funkcije on ne gomila zbog sebe, već zato što hoće da pomogne. Ako to nekom nije jasno…

Na slično nerazumevanje svoje želje da pomognu sugrađanima nailaze dve godine kasnije i Veroljub Stevanović i Dragan Marković Palma. Oni ovih dana imaju ozbiljan problem da istom odboru objasne da nije sukob interesa to što odbor tvrdi, to jest da je odbor loše protumačio ustavnu odredbu po kojoj se u isto vreme ne može sedeti i u zakonodavnoj i u izvršnoj vlasti. Po tumačenju gradonačelnika Kragujevca i Jagodine, sve se to odnosi samo na „republički nivo vlasti”, iz čega sledi da oni bez problema mogu biti i poslanici i gradonačelnici. Uostalom, to je ionako pitanje za Ustavni sud, a ne za odbor, jer, kako reče Palma, „mišljenje jedne komisije nije relevantan akt u pravu”. Verko je još rekao i da bi taj odbor, da uopšte razume smisao sukoba interesa, odmah shvatio da niko građane ne može u skupštini da zastupa bolje od gradonačelnika, dok je kolega iz Jagodine potezanje te priče o sukobu interesa pripisao „onima” koji su zavidni i ljubomorni na njegove uspehe, jer sami nemaju čime da se pohvale.

I onda one koji hoće, mogu i znaju kako da u isto vreme donose i zakone u republičkom parlamentu u Beogradu i da upravljaju svojim, od prestonice prilično udaljenim, gradovima, sputavaju takvim besmislicama. Pa šta ako su u SRS-u i DSS-u odlučili da zaista i poslušaju odbor i zato njihovi gradonačelnici neće biti i poslanici, a narodni predstavnici iz DS-a u međuvremenu postavljeni na čelna mesta u gradovima ovih dana podnose ostavke u skupštini?

Kao da se ne zna da odbor nema nikakvu mogućnost da nekoga natera da poštuje njegovu odluku i kao da nije unapred jasno da će i Stevanović i Marković zadržati obe funkcije. Sem ako Ustavni sud za nekoliko godina, recimo, ne odluči drugačije.

A do tada je najvažnije da građane Kragujevca i Jagodine ima ko da zastupa u parlamentu i da to budu njihovi gradonačelnici. A odbor za to vreme može da izriče i nejavna i javna upozorenja, ignorišući činjenicu da je samo prošle godine čak 59 odsto njihovih odluka ostalo bez odjeka.

Sve je to u redu – i da postoji i takav odbor, i antikorupcijski saveti i ombudsmani i revizori i poverenici za informacije od javnog značaja – treba to, to je demokratski i ne možemo u Evropu bez toga. Ali nije njihov posao da smetaju ljudima da rade. Uostalom i sam Odbor za sprečavanje sukoba interesa tvrdi da postojanje sukoba interesane utiče na legalitet funkcije, već samo na politički i profesionalni ugled funkcionera. Al’ ako je zaštita interesa sugrađana u pitanju – ni to nije prevelika cena.