Вакцинација старих

Најзад су стигле вакцине за ковид 19, од неких жељно очекиване, од других сатанизоване. И, наравно, као свуда по свету, држава се припрема да заштити своје грађане у старачким домовима. И већ при првом кораку, држава прави сегрегацију: заборавља на специфичност остареле, а сиромашне Србије, у којој по недовољно бројним старачким домовима обитава, живећи своје последње дане и године, мањина срећника за разлику од културног света где се друштво постарало да сви стари и немоћни стигну у домове, скромне али доступне свакоме. Наравно, за имућније, постоје и раскошнији домови који се плаћају, прави мали хотели.

У нашем осиромашеном друштву стари и немоћни погођени су двојако, с једне стране пензије су недовољне да подмире трошак приватних домова, а са друге стоји немоћ државе да се за све њих побрине. А осим тога, код нас је ситуација специфична и због тога што многи стари људи живе сами, без својих милих и драгих који су се трбухом за крухом отиснули у иностранство и почесто и заборавили на оне које су овде оставили. Довољно је неколико минута стајати испред великих маркета и посматрати колоне старица и стараца, погрбљених, лаганог и дрхтавог корака, са штапом у руци, како долазе у спасоносни трговински храм да набаве оно што им је нужно за преживљавање. И притом се излажу опасности да успут закаче смртоносни вирус.

На те старице и старце, углавном изнад осамдесете године, држава је потпуно заборавила, а већину их и нема у евиденцији. Једино их има загубљених на месту које периодично посећују одлазећи по лекове, по домовима здравља. Али, ако би их требало издвојити као категорију по лекарским компјутерима било би то као тражити иглу у пласту сена.

И тако ће, под светлошћу рефлектора, нека старица или старац из мањине смештених по домовима први примити вакцину у присуству неког представника власти, која ће трљати руке због пропагандног успеха, док ће заборављена већина остати да по оној латинској ad calendas Graecas (у слободном преводу никада, у сасвим неодређено време) чека да на ред дођу „остали”, негде крајем 2021 године, уколико их дотле по маркетима не зграби у свој смртоносни загрљај невидљиви непријатељ.

Др Александар Недок,
пензионисани научни саветник