Дивља градња на Ћелијама

Крушевац – Ових дана, комунална и грађевинска инспекција Крушевца принуђене су на појачану будност у заштићеној зони вештачког језера Ћелије, како би спречиле талас илегалне градње на самој обали, изнад водозахвата. Инспектори су ангажовали багере и полицијско обезбеђење да би порушили темеље започетих објеката, а током минуле седмице извршене су три такве акције.

– Наши сусрети са дивљим градитељима су врло непријатни. Има претњи, чак и оружјем. Фотографије на којима су уочљиве регистарске таблице аутомобила тих људи помажу нам да их касније идентификујемо – каже нам један од инспектора који је био на задатку на обалама језера Ћелије, додајући да је у последњих неколико година извршено укупно десет решења о спречавању градње на обали језера. У инспекцијским службама нису вољни да говоре о именима „инвеститора” чији су започети објекти срушени прошле седмице, али су нам открили да су у питању „опасни људи”.

– Ових дана, надлежне службе осујетиле су бесправну градњу коју су појединци покушали да предузму. Мене не занима ни име ни презиме, ни функција, ни моћ тих људи. Ко год да се дрзне да гради бесправно било шта, објекат ће му бити порушен – каже за „Политику” градоначелник Крушевца Драган Аздејковић, уз напомену да је задовољан што је током његовог мандата, од 2004. до данас, дивља градња у потпуности зауздана.

Ипак, поједини инвеститори су само два дана после доласка багера ангажовали мајсторе за наставак радова. Тим поводом, шеф Одсека за комуналне делатности града Крушевца Драган Војиновић каже:

– Ићи ћемо поново тамо са багерима. Од Полицијске управе Крушевац добијамо сву потребну заштиту и спремни смо да спречимо сваку градњу у забрањеној зони – изричит је Војиновић.

Иначе, из Фабрике за прераду воде у Мајдеву, у близини језера Ћелије, тренутно се пијаћом водом снабдевају Крушевац, делимично Брус и Александровац, а ускоро ће се прикључити општине Ћићевац и Варварин. Воду са Ћелија користи 110.000 житеља регије, а очекује се да ће бити и 200.000 корисника. У близини језера, нарочито у пределу водозахвата, забрањена је било каква изградња. Ипак, од 1996. до 2004. године подигнуто је 25 викендица у забрањеној зони, а три су изграђене пре доношења забране. За све објекте подигнуте без грађевинске дозволе, како незванично сазнајемо, постоје извршна решења о рушењу.

Уз сам водозахват, на левој обали језера, прво су се, пре 2000. године, населили „важни људи” Крушевца. Међу њима су били секретар Скупштине општине, генерални директор ГП „Јастребац”, директор Дома здравља, директорка Хитне помоћи, генерални директор „Металпромета”, један судија за прекршаје... Познаваоци историје случаја викенд насеља Ћелије кажу да је градња цветала и од 2000. до 2004. године, али да се нико не усуђује да правоснажна решења о рушењу спроведе у дело.

Расински управни округ и град Крушевац последњих година чине све да обезбеде средства за реконструкцију и доградњу Фабрике за прераду воде у Мајдеву, за заштиту слива Расине, а посебно језера Ћелије и продужење његовог века до 2050. године. После 2004. општинска власт спречава градњу нових објеката (и проширење постојећих), али решавање судбине постојећих викендица се одлаже, највероватније до реализације пројекта регулације отпадних вода и заштите слива Расине. Прошле године, републички Завод за заштиту природе је сачинио Студију о заштити језера Ћелије, која предвиђа обавезну заштиту појаса од 4.000 хектара.

------------------------------------

Мека за риболовце

Језеро Ћелије је грађено од 1971. до 1979. на 25. километру од Крушевца према Брусу, на реци Расини. После подизања бране високе 52 метра, напуњено је водом 1979. године. Дугачко је 11 километара, прихвата и воду Расине, тако да је овде акумулирано више од 42 милиона кубних метара воде. Језеро представља меку за риболовце из свих крајева Србије, али чувари из крушевачког „Водовода” на њих не гледају благонаклоно, јер прихрањивањем рибе загађују воду.