„Илуструјући Мартина Фјера” у Институту „Сервантес”

Спев аргентинског писца, војника, новинара и политичара Хосеа Ернандеса „Мартин Фјеро” објављен је 1872, а чувено дело данас се сматра једним од најзначајнијих израза аргентинске књижевности, преведено је на више од 30 језика, укључујући и српски (Агора). Амбасада Аргентине и Институт „Сервантес” у Београду на изложби „Илуструјући Мартина Фјера”, која траје до краја фебруара, представљају 13 литографија које је сликар, цртач и гравер Карлос Алонсо (Тунујан, Мендоса, 1929) реализовао за издавачку кућу „Emece”, пошто је педесетих година прошлог века победио на конкурсу за илустрацију Мартина Фјера и другог дела Дон Кихота од Манче.

Тираж је обухватао 2.000 примерака са 13 литографија и 67 цртежа. Потом је, током 1963. године илустровао разгледнице за сценама из Дон Кихота за Совјетски Савез, заједно са другим великим уметницима попут Густава Дореа, Онореа Даумијера и Пабла Пикаса.

Како кажу из „Сервантеса”, у радовима Карлоса Алонса присутни су ожиљци из војне диктатуре (године 1977. добио је егзил у Шпанији), као и политичка ангажованост, не занемарујући еротичност приметну у другом делу његове уметничке продукције. Алонсово дело непрестано указује на парадокс између субјективности и рационалности, хаоса и реда, између задовољства и дисциплине.

Спев о Мартину Фјеру сматра се симболом и националном иконом аргентинског друштва, због сензибилности и деликатности коју прича открива, а на одређени начин представља аргентински карактер, будући да је оно што се у њему приказује велики део историје саме земље, уз приказ обичаја, културе, навика и традиције. Фјеро, стога, не представља само гауче и живот какав су водили, већ читаво аргентинско друштво и њихове реакције на ситуације са којима се сусрећемо и дан-данас.