Спартанац из Панчева

Док је пре недељу дана из свих отвора петоспратнице у панчевачком насељу Котеж 2 куљао густи дим, из групе од стотинак занемелих посматрача издвојио се човек, јурнуо поред ватрогасаца, успентрао се импровизованим мердевинама до трећег спрата, а онда се, не застајкујући, бацио на гелендер спрата више и нашавши ослонац на клима-уређају, очас нашао на тераси четвртог спрата, одакле је за помоћ вапила старица у инвалидским колицима.

Светини се отео уздах олакшања. Половина посматрача, задивљена оним што је видела, распитивала се ко је човек који, док ватрогасци распредају како ће стићи до виших спратова, одлази да помогне, улазећи у зграду преко фасаде. Друга половина сведока необичног догађаја препознала је у човеку познатог панчевачког алпинисту Ламброса Худелудиса.

Ламброс, син Мићоса Худелудиса, Грка, који је у Југославији нашао домовину после пораза покрета генерала Маркоса и Перке, пореклом из околине Нове Вароши, родио се у Панчеву 1962. године. Kаже да је од када зна за себе имао две велике страсти: „висинске радове” и жељом да се бори за право и правду.

„То у мени живи Спартанац, спреман да се, ако је правда погажена, бори против свих”, каже Ламброс. А околности и његова нарав дали су му више прилика да се туче за своје идеале. Остало му ваљда од оца Мићоса, вели.

Године 1982. у Поречу, полицајцу се учинио сумњив јер је носио дугу косу и превише журно ходао за човека на одмору. Полиција га претресла нашaвши девизну књижицу и нешто девиза. Новац је стекао радећи месецима тешке и ризичне послове преко омладинске задруге, али је девизна инспекција утврдила да је начинио девизни прекршај. Ламброс се четири године борио са државом, доказујући да она не може истовремено да подстиче „девизну штедњу”, и да кажњава оне који имају девизе. Толико је био упоран да су му, на крају, у коверти, поштом, послали књижицу и потврду да може подићи одузети новац. Крајем новембра 1996. у време познате изборне крађе, кажњен је са 25 дана затвора, јер је, како се каже у образложењу пресуде, на згради Председништва и Владе Србије исписао „Бандо црвена”, а на згради РТС „ТВ јајаре”. Није пред судијом спорио порекло парола.

Широј јавности постао је познат фебруара 2007. када је са колегом алпинистом скинуо петокраку са зграде Скупштине града Београда. Каже за себе да је левичар али не подноси лопове који се скривају иза било каквих знамења.

Сада се бори против „пацера” у алпинизму. Освајао је највише врхове свих великих планинских ланаца на свету, само у Андима није био. Спрема се за Аргентину, тачније Патагонију, тамо су правим алпинистима стене најизазовније за успон. Имао је 30 тешких падова до сада. Пошто је њих преживео, каже, нема чега да се плаши.

Оног кобног дана за станаре зграде на панчевачкој адреси Моше Пијаде 115 Ламброс није ни о чему другом мислио но да помогне људима. Први пут ушао је преко фасаде у зграду трагајући за малом Саром Јовановић, чија је мајка пред улазом зграде запомагала, тврдећи да јој је нестало дете. Пошто је „преврнуо”, без опреме пола грађевине и установио да је дете на безбедном, вратио се опет на четврти спрат да помогне Љубици Шелевић, седамдесетрогодишњакињи у инвалидским колицима и њеној ћерки. Био је спреман да сам, користећи само алпинистичко умеће, евакуише непокретну старицу. Одустао је тек када му је речено да она то неће преживети. Сатима је остао у згради да буде утеха и помоћ онима који нису могли или хтели да уђу у „корпу” за спасавање.

Два дана касније Љубица Шелевић је преминула. Ламброс Худелудис је отишао на сахрану жене коју је у злом тренутку упознао, даровавши јој своју доброту и племенитост.