Жетва почела, трговина стала

Нови Сад – Веровали или не, на Продуктној берзи у Новом Саду, где се све донедавно током седмичног периода продавало и по више хиљада тона пшенице, претходне седмице није продат ни килограм овог хлебног жита! До овог парадокса дошло је упркос томе што су на појединим подручјима комбајни већ ушли у њиве, а произвођачи, трговци и млинари располажу и вишковима пшенице прошлогодишњег рода.

– Упркос томе, имајући у виду шта се крије иза овог привидног мировања тржишта, протекла седмица се најмање може назвати мирним периодом у купопродаји пшенице – каже за „Политику“ Жарко Галетин, директор Продуктне берзе. – Јер, разлог се крије у заоштреним односима и својеврсном „рату“ произвођача, с једне, и житомлинских организација и трговаца, с друге стране, око цене пшенице. После ко зна колико година, сведоци смо неочекиваног и за сада доследног става произвођача да не продају пшеницу „по сваку цену“. Али, ни потенцијални партнери у трговању не одступају од своје позиције.

Наш саговорник каже да ће можда већ прва трансакција на Продуктној берзи дати одговор која је цена „критична граница компромиса“, односно минимално прихватљива цена и за произвођаче и за купце, која би требало да покрене промет с „мртве тачке“. За сада је, међутим, неизвесно када ће се то десити.

Колико је ситуација напета и докле се одмакло у правом психолошком рату на тржишту пшенице, наш саговорник илуструје подацима да је у јуну прошле године, на пример, на Продуктној берзи остварен промет од 7.563 тона пшенице, док се сада у промету није нашао ниједан килограм пшенице новог рода, изузимајући количине које су још пре више месеци продате „на зелено“.

– Можда је управо по њих лоше искуство из прошле године сада натерало произвођаче да се тако понашају. Реч је, наравно, о чињеници да је пшеница која је лане на почетку жетве откупљивана од произвођача, касније, све донедавно, продавана по двоструко па и троструко већој цени у односу на ту откупну, при чему су, наравно, многи „омастили бркове“, али не и они који су ту пшеницу произвели. Но, у таквој ситуацији јавља се нови велики проблем још на почетку овогодишње жетве: где складиштити све количине пшенице. Проблематично је и колико ће та, практично, принудна складишта задовољити услове за чување рода, што ће неминовно утицати на квалитет хлебног жита када оно ко зна када буде откупљено за прераду – упозорава Жарко Галетин.

Промет кукуруза остварен је у износу од свега 365 тона, а његова цена је у даљем паду и износила је у просеку 16,02 динара по килограму, укључујући порез на додату вредност, чиме се остварила ранија прогноза нашег саговорника. Међутим, за разлику од пшенице, у промету кукуруза уздржани су купци, чекајући ваљда још већи пад цене!