Уметник је усамљеник

У Галерији СКЦ-а до 22. фебруара траје изложба „Неопластик” Јелене Меркур (1969, Београд). Поставку чине радови апстрактног геометризованог израза, настали у техници акрилик на платну и то у пандемијској години, протеклој 2020, као резултат оптимистичке реакције на актуелну ситуацију, масовну панику, тескобу и несигурност. О времену разноразних рестрикција у којем је стварала ауторка за наш лист каже:

– Сваки уметник је усамљеник и воли да у миру и тишини размишља, замишља и осмишљава (Гоген је побегао на Тахити), стога мени лично карантин није тешко пао. Напротив, била сам без додатних обавеза и могла сам по десет сати дневно посвећено да сликам. Једно за другим су се ређала платна и могу слободно да кажем да је ова изложба настала у даху. Прва слика из овог циклуса, названа „Арт деко”, слика је која је покренула ову геометријску фазу. Инспирација и асоцијација на наша четири зида, тлоцрт стана, затворен простор... A онда се све отворило и мој „затвор” је постао моје уточиште и игралиште. Бесконачност варијација и комбинација.

Додајући да је за њу, као и за свако биће, дружење важан животни сегмент, истиче да јој недостају путовања, рођаци, колеге и омиљени кафић „Централа”.

– Разочарана сам и што се нисмо окупили на отварању моје изложбе. У галерији је дозвољено максимално пет особа и имала сам срећу и част да ми гудачки квартет „Фаурe”, који чине Кристина, Вук, Јованка и Милица, ђаци средње музичке школе „Коста Манојловић”, уз звуке Шуберта увеличају изложбу – прича нам ова уметница, чланица УЛУС-а, која је основне академске студије сликарства завршила на Факултету ликовних уметности у Београду, где је и магистрирала и докторирала, и која је од 1997. до 2005. радила као асистент на Факултету ликовних уметности и Академији лепих уметности. Бавила се и илустрацијом уџбеника од којих је најзначајнији „Француски кроз уметност”, намењен студентима Универзитета уметности, а излагала је на 20 самосталних и више од 60 колективних изложби. Њена ликовна дела налазе се у приватним колекцијама у Француској, Немачкој, Италији, Данској, Великој Британији...

На једној од станица на том путу – у Амстердаму – инспирацију за своју потоњу ликовну поетику пронашла је у апстрактном свету Пита Мондријана.

– Ценим фламанске мајсторе али више уживам у савременом сликарству, мада морам признати да током студија нисам имала слуха за његову скучену палету, квадрате и правоугаонике оковане црним линијама. А ето, данас ме је та духовна, интелектуална димензија, апстрактне, космичке геометрије, заједно са Мондријаном као оснивачем нове пластичне уметности и утопистичким идеалима душевне хармоније и реда, потпуно окупирала и отворила неке нове визуре у мом ликовном истраживачком изразу – објашава Јелена Меркур, откривајући нам и да су три слике из новог цуклуса „улетеле” на изложбу у којој разговарамо.

– Тешко је строго поделити слике у циклусе јер свако ново платно вуче неке елементе из последње фазе, али се и надограђује новим експериментима. Нови циклус који припремам носи назив „Бетон”. Инспирисала су ме деконструктивна архитектонска решења Захе Хадид којој се дивим – каже на крају уметница.