Супервоће старих Астека

Перуанска јагода (Physalis peruviana), физалис, фисалис, љоскавац, све су то називи за блиског сродника парадајза, који долази из Јужне Америке. Пољопривредници из Јужне Америке физалис гаје као поврће, а вероватно не знате да се одомаћио и код нас. Последњих година узгаја се у Војводини, на мањим парцелама, а поклапа се са сезоном паприке. Физалис припада породици Solanaceae, у којој су такође парадајз и кромпир.

Плодови физалиса су слатко-киселог укуса па пре подсећају на воће него на поврће. Величине је трешње или чери парадајза. Обично се конзумирају у свежем стању, у оквиру салата, али и као додатак јелима и посластицама. Физалис се може гајити и у саксији, као декоративна биљка.

Укус је јединствен и мало подсећа на мешавину поморанџе, кајсије, јагоде, вишње и малине. Физалис није воће/поврће које треба јести у већој количини, јер је нутритивно богат, довољно је 5-6 бобица. Преко тога се не препоручује.

Калоријска вредност плода на 100 г је 53 кцал, а садржи:

Масти 0,7 г

Угљени хидрати 11,2 г

Протеини 1,9 г

Ту су такође калцијум, гвожђе, фосфор, витамини Це, Бе1, Бе2, Бе6, Бе12, као и каротин. Физалис садржи важне нутритивно вредне састојке, у првом реду флавоноиде, алкалоиде и фитостероиде.

Ово супервоће старих Астека снажно подиже имунитет и ефикасно је средство за елиминацију слободних радикала. Физалис утиче на организам као антибиотик и ефикасно је средство против бактерија стрептокока и стафилокока.

Физалис је једногодишња биљка. Из своје постојбине се раширио по свету, па сада постоји преко стотину варијетета ове биљке.

Плод расте у интересантном омотачу, који многи употребљавају као декоративни елемент. Кад је потпуно зрео, наранџасте је боје. Други варијетети могу имати и друге боље, жуте, зелене, жуто-зелене.

Перуанска јагода је најукуснија када потпуно сазри и потамни, а омотач буде прозрачан. Управо им је сада сезона, а убрани могу дуго да се одрже.

Једино је плод физалиса јестив, док је остатак биљке отрован и не сме се конзумирати.

Перуанска јагода добра је за појачање имунитета нарочито у ово доба епидемије. Поред деловања на бактерије, добра је и против вируса. Садржи јаке антиоксидансе, па је добра и код канцера.

У народној медицини многих народа, физалис се користи код чишћења мокраћних канала и бешике, за боље варење, код нервних болести, јер има седативно деловање, затим као диуретик и код болести јетре (хепатитис), апсцеса, против кашља, грознице и упале плућа, дерматитиса, повишене температуре, реуматизма, упале средњег ува и астме.

Савремена медицина тек треба да докаже или оповргне неке од ових тврдњи, али да је физалис здраво воће – у то нема сумње.

Научна истраживања потврдила су да полифеноли и каротеноиди из фисалиса, показују противупална и антиоксидативна својства.

Јасна Вујичић, нутрициониста

www.nadijeti.com