Пролеће у сретењском месецу

Високе температуре у првој декади фебруара нису неуобичајене, али нису ни редовна појава. У просеку се у овом периоду крећу између четири и осам степени, али су појединих година знале да скоче и до 25 степени. Због тога најављених двадесетак степени у наредним данима на нашим просторима не представља ништа необично.

– На температуре у нашој земљи утиче повишено поље ваздушног притиска и топла ваздушна маса из области Средоземља и северне Африке што условљава топло и суво време уз умерену облачност. Температуре у Србији кретаће се до краја викенда од 16 до 20 степени Целзијуса, а у Београду од 18 до 20. У недељу крајем дана очекује се да дође до продора хладније ваздушне масе из средње Европе и области Јадрана која ће донети ниже температуре и кишу. Иначе, просечне температуре за фебруар крећу се од четири до осам степени, али ни високе нису неуобичајена појава за овај месец. Најтоплије је било 12. фебруара 1899. године када је забележено 24,5 степени – кажу у Републичком хидрометеоролошком заводу.

Претходних дана високе температуре условиле су и топљење снега у Европи и земљама у суседству што је утицало и на висину водостаја река. Код Шапца је јуче проглашена ванредна одбрана од поплава на Сави, али када је реч о Београду, и водостај Саве и Дунава још је испод ове границе.

Сличан водостај река очекује се све до недеље и понедељка, када су најављене и обилније падавине у Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској, што може утицати на количину воде у токовима, каже Дејан Владиковић, координатор прогнозе и упозорења РХМЗ-а.

Оно што је можда мало неуобичајено, додаје он, јесте да су овакви високи водостаји углавном карактеристични за март, а не за фебруар.

Нагло повећање температуре има и своје негативне стране – неповољно утиче на особе са кардиоваскуларним проблемима. При наглој промени температуре и њеном порасту долази до ширења крвних судова.

– Због тога пацијенте саветујемо да у оваквим ситуацијама не раде ништа тешко, да избегавају узбрдице, посебно они који имају ангину пекторис, да се не претопљавају и да редовно мере притисак. У случају да је притисак низак – да узимају већу количину течности, а у савету са лекаром прилагоде терапију и исхрану. Када температура нагло скочи, често се дешавају колапси, због чега може доћи и до додатних повређивања па је важан појачан опрез. Препоручујем да наши суграђани искористе ово лепо време, када се јутарње температуре изједначе са дневним, да изађу и да се лагано прошетају. Наравно, уз поштовање свих епидемиолошких мера – каже др Ивана Стефановић, из Градског завода за хитну медицинску помоћ.

Температурне промене често не одговарају ни здравим особама. Јавља се такозвани пролећни умор – тежина у ногама, малаксалост, поспаност, пад притиска... И за овај проблем решење је шетња на свежем ваздуху, уравнотежена исхрана, опуштање и избегавање стреса.

Осим суграђана који имају проблема са срцем, ускоро ће о свом здрављу морати да се побрину и они који пате од алергија.

Пролеће у другом – сретењском месецу већ је утицало на бујање вегетације. „Пробудили” су се јова, леска, тује, чемпреси... Због тога су у Агенцији за заштиту животне средине, у одсеку за праћење алергена, ове седмице већ кренули са мерењима поленових зрна.