Кад све буде готово, шта ће онда бити

„Кад све буде готово, шта ће онда бити”, радни наслов је нове представе београдског редитеља Андреја Носова, чије пробе су управо почеле у Амстердаму. Премијера се очекује почетком маја, али је због пандемије све упитно. Тамошњи Дас театар који је главни продуцент ове представе, која је уједно мастер рад Андреја Носова, са партнерским кућама у Ротердаму и Бриселу преиспитује све опције.

‒ Реч је о двогодишњем истраживању и ауторском пројекту које се фокусира на теми одрастања, насиља и неких најинтимнијих просторa снаге и борбе за сопствено место међу људима. Где је кућа, да ли отићи или остати, где идете, чему се надате. Када прођу године, када дођу последњи дани, за чиме жалите. Има то везе са смрћу, али и са прихватањем радости живота ‒каже за „Политику” Андреј Носов и открива како се у овим епидемиолошким околностима живи у Амстердаму:

‒ Имамо полицијски час, што за мене није неко ново осећање, али су људи овде узнемирени, имају осећај да им се отима нека слобода. Ситуација са короном је доста променила и планове и очекивања, али је јако занимљиво што се велики број људи прилагодио ономе шта је могуће, тако да имамо пробе, водимо рачуна о мерама, чекамо вакцину и надамо се.

На представи „Кад све буде готово, шта ће онда бити”, са Андрејом Носовим ће сарађивати Селена Орб и Уна Јанков, које ће радити костим и сцену. Што се тиче извођача у питању је, како сазнајемо, међународни тим од десетак уметника. Главну улогу игра Симон Верснел, глумац и перформер који је београдској публици познат по гостовањима на Битефу са компанијом „Пипинг Том” из Белгије. Ту су и Каролина Бјанки, Флавија Пинеро и други међународни уметници.

Непосредно после тога Андреј Носов започеће рад на новој представи. На сцени Београдског драмског позоришта режираће дело „У раљама живота” Дубравкe Угрешић. Премијера се очекује у октобру, а у глумачкој екипи су: Ива Илинчић. Вања Ненадић, Милица Зарић, Весна Чипчић, Александар Вучковић, Марко Гверо, Милош Петровић Тројпец и Јово Максић...

На питање о томе у чему је снага, позоришна поетика овог дела Дубравке Угрешић, да је пожелео да га упише у свој редитељски рукопис, Андреј Носов одговара:

‒ Штефица Цвек и све њене недаће су ми некако блиске, и верујем да има пуно елемената који су и данас исти, то је тај патријархални, паланачки и пре свега мушки приступ животу. Шта је данас са младом женом, које су наде, која очекивања, који избори? Да ли се променио тај живот и шта у њему у ово дигитално доба и где је тетка, а где онај што ће да... Баш се радујем и Дубравки Угрешић, и екипи БДП-а, које је наше најживље позориште у овом тренутку и некако мислим да ће бити узбудљиво.

Упоредо са овим пројектима, Андреј Носов има нове планове и када је Хартефакт у питању.

‒ Чека нас наставак рада са Јетоном Незирајем и његовим Мултимедијалним центром из Приштине. Преводићемо још доста књига, чека нас заједничка копродукција на јесен. Све зависи од короне, чекамо размену уметника. Планирано је да уметници из Приштине долазе у Београд, сарађују, раде са колегама, и исто тако уметници из Београда узврате посету. Идеја је да се успоставе уметничке сарадње и на тај начин продуби комуникација ‒ каже Андреј Носов и додаје:

‒ Имамо много онлајн, образовних програма за младе људе, од практичних вештина до тога да ћемо кренути у посебне радионице за глумце, редитеље са међународним гостима. Колико год ова ситруација била лоша, са друге стране даје одличну прилику да се дође до неких људи који су иначе презаузети. Чека нас дефинисање како ће изгледати лето.

У плану је, сазнајемо, и сарадња са троје младих редитеља ‒ Југом Ђорђевићем, Таром Манић и Патриком Лазићем.

‒ Идеја је да се изместимо из позоришног простора и да направимо представу која ће моћи да се гледа у исто време, односно да то буду три представе у једној. Процес настанка је другачији, мало је антипродукцијски: иде из потреба, жеља и намера аутора. У овом тренутку развијамо сваку појединачну поетику и намеру заједно са ауторима. Видећемо, представа се игра од септембра и све је могуће ‒ објашњава Носов.