Вакцинација у Србији

Како је Србија успела оно што већина земаља у свету није?

Како је наша земља постала пример добре организације, врхунске логистике, одличног плана и још боље примене вакцинације који најбогатије земље данас анализирају и хвале?

Чињеница је да је у Србији за две недеље вакцинисано више од пола милиона људи, односно више од 10 одсто људи старијих од 18 година. То је заиста изузетно остварење, имајући у виду сложеност самог поступка масовне имунизације са једне стране и истовремено глобални фијаско у погледу вакцинације грађана Европе, пре свега.

У чему је то поступак вакцинације тако изузетно сложен?

Најпре је требало директно преговарати и договарати набавку вакцина од оних који су је и направили, међу првима. Много је прошлог лета било вакцина-кандидата, а требало је имати адекватна, тачна и правовремена сазнања, као и моћ претпоставке па потписати уговоре са онима који су заиста били способни да направе квалитетну, ефикасну и безбедну вакцину.

Даље, требало је направити ИТ систем, толико пута спомињан и хваљен од председника Вучића и то с правом, а кроз који ће се обављати пријава за вакцинацију, обавештавати грађани где и када да се јаве…

Али оно најважније за резултат Србије у погледу вакцинације, а чини ми се недовољно апострофирано  у медијима, јесте начин на који је Министарство здравља припремило наш здравствени систем, још увек у доминантно ковид режиму, који је успео да се организује тако да обавимо масовну вакцинацију за  само две недеље, без ити једног пропуста, без иједне пропале дозе вакцина, без икаквих замерки грађана на организацију или апликацију вакцина, без вишесатних чекања, гужве…

Јер, ИТ систем, колико год да је добар, не даје вакцине. То, ипак, раде људи. Ти људи су предано ангажовани у здравственом систему Србије, оном истом који су неки сваког месеца називали „пропалим”, „пуклим” или како год већ.

То су здравствени радници који су протекле две недеље само 500.000 пута припремили вакцину, иглу, вату, и апликовали вакцину. Научили карактеристике сваке вакцине, прошли обуке за њихову примену и прионули на посао.

Требало је најпре адекватно ускладиштити вакцине, на начин који одговара спецификацији произвођача. Требало је набавити адекватне расхладне уређаје, фрижидере и замрзиваче за сваки пункт, а који могу да очувају својства вакцина.

Требало је направити Оперативни план имунизације, дефинисати категорије грађана према приоритетима вакцинације. Требало је направити вакциналне тимове здравствених радника, обучити их за адекватну примену вакцине, организовати их када и где долазе на пункт за  имунизацију.

Све је то требало, и све је то управо наше министарство здравља и успело да уради, благовремено.

Чињеница је да је Министарство здравља заиста одрадило изузетан посао. Али искрено, то и не треба да чуди, јер знамо да се сваке године неколико стотина хиљада људи вакцинише у домовима здравља против сезонског грипа, рутински.

 Ипак, делује да је неко у Министарству здравља заиста направио добру анализу потреба, као и интересовања за имунизацију код грађана, урадио анализу постојећих здравствених капацитета, а онда логистички и организационо спровео све активности на изузетно квалитетан начин.

А богу хвала, у здравственом систему имамо практично искуство, односно обучене и искусне здравствене раднике за имунизацију, као и капацитете, како људске кад је реч о тимовима медицинских радника, сестара и доктора, тако и просторне, односно вакциналне пунктове при домовима здравља, сада и спортске објекте који су претворени у пунктове за имунизацију.

Зато је посао око имунизације одрађен перфектно, заиста.

Уколико се и предстојећа ревакцинација спроведе једнако ефикасно, а нема заиста разлога да не буде тако, биће то још једна потврда снаге, квалитета и ефикасности нашег здравственог система. На велику срећу свих нас, у ова тешка времена, доба епидемија И вируса.

Слободан Михаиловић,
Београд