Небо је граница

Како се развија најбољи центар НБА лиге Никола Јокић (26) могло би да се каже да је за њега само небо граница. На једној страни руши рекорде, уписује нестварне бројке у статистици, а са друге – што је важније – одушевљава својим талентом и осећајем за игру.

Највећи комплимент за сваког спортисту, сваког уметника, ствараоца јесте то када му кажу да је непоновљив. И управо је то кључна одлика по којој се издваја Јокић, јер његови кошеви, додавања и смисао за организацију игре нису прекопирани из неког уџбеника. Неко ће рећи да његов шут с једне ноге у паду подсећа на оно што су радили Дирк Новицки или Лери Бирд, међутим, за разлику од њих који су то изводили „десна рука – лева нога”, он је то усавршио на тежи начин („десна рука – десна нога”) и тако направио свој заштитни знак.

„Цела каријера ми је некако ишла по степеницама. У Сомбору сам играо, па у Војводини, Меги, па на ’Најкијевом хупсамиту’, па стигао на драфт НБА. Онда сам остао још једну годину у Меги, па у Америку. Све је било степеница по степеница, тако да можда нисам ни осетио колико је све то велико”, рекао је Јокић (211 цм), уочи претпрошле сезоне, у интервјуу за „Политику”, објашњавајући да његов успех није пао с неба већ да се све одвијало плански.

У последње две сезоне доказао је да припада крему најбоље лиге света, што је било пресудно да Денвер летос стигне до финала Западне конференције. У претпрошлој сезони изабран је у прву петорку лиге (као најбољи центар), а у прошлој – у другу (мада је, објективно, био најбољи на тој позицији на коју је сврстан Антонио Дејвис иако је играо на месту крилног центра).

У овој сезони, у коју је ушао после венчања са дугогодишњом девојком из Сомбора Наталијом Мачешић, наставио је да помера границе. Пре недељу дана постао је први центар после Карима Абдул Џабара који је на једном мечу имао барем 50 поена и 10 асистенција (Џабар је то урадио пре безмало пола века, 1975). Неколико дана пре тога, очитао је лекцију једном од најбољих одбрамбених играча лиге Рудију Гоберу, постигавши против Јуте 47 поена. Тако би, после јануара – у којем је изабран за играча лиге (то признање поделио са Џоелом Ембидом из Филаделфије), са просеком од 26,8 поена, 11,8 скокова и 8,6 асистенција на 20 утакмица – лако могао да буде најбољи и у фебруару.

Тренутно је међу првих десет у три најзначајније ставке у статистици – десети стрелац лиге (26,9), осми по скоковима (11,3), пети по асистенцијама (8,6), а налази се на 11. месту по скоковима у нападу (3) и освојеним лоптама (1,6). Многи га виде и као једног од главних кандидата у трци за назив најбољег играча лиге (МВП), уз Леброна Џејмса и Кевина Дурента, што ће зависити и од резултата Денвера који у својој историји никада није имао МВП играча. Пре неколико дана ЕСПН је објавио анкету, у којој је учествовало стотину новинара, где су највеће шансе за ово признање дате Џејмсу, а после њега следе Ембид и Јокић. Тренер Мајамија Ерик Споелстра недавно је изјавио да „Јокић игра на МВП нивоу”.

Најбољи српски кошаркаш тренутно је трећи по броју гласова за „Ол стар меч” у тиму Запада: Џејмс 4,37 милиона гласова, Кари 4,03, Јокић 3,01, Дончић 2,48… На Истоку тројица играча имају више гласова од Јокића: Дурент 4,23 милиона, Адетокунбо 3,28, Ембид 3,02.