„Марера” купила и БИГЗ

Марера рил естејт партнерс” јуче је купила зграду БИГЗ -а у Булевару војводе Мишића. У овом послу сестринска компанија „Марере пропертис”, власника дела Палате „Београд”, није учествовала самостално, већ је имала партнера „Александар градњу”, тако да обе компаније у заједничкој фирми која је пазарила здање архитекте Драгише Брашована поседују по 50 одсто учешћа. У обнову зграде чији је до јуче већински власник био Петар Матић, један од највећих играча на београдском тржишту некретнина, „Марера” ће уложити више од 40 милиона евра. Реконструкција, односно претварање БИГЗ-а у пословни простор за издавање, требало би да буде завршена за око 18 месеци, наводи се у саопштењу „Марере” која не открива колико су новца она и њен партнер дали за БИГЗ. „Александар градња” на београдском тржишту некретнина зида луксузне стамбено-пословне комплексе попут „К дистрикта”, који подиже испод зидина Београдске тврђаве, у комплексу некадашње фабрике „Беко”.

– Улазак у овај пројекат са „Александар градњом” допринеће ефикасности његове реализације, а уједно отвара врата новим сарадњама и партнерствима. Наставићемо да ширимо наш портфолио објеката комерцијалне намене, како самостално тако и у партнерским односима – истакла је Милана Срећков, директорка „Марере”.

Пошто је БИГЗ антологијско дело српске модерне архитектуре, компанија ће, наводи нови власник, тесно сарађивати са градским Заводом за заштиту споменика културе да би био очуван аутентични изглед Брашовановог здања. То је пре свега „Марерина” обавеза јер је објекат споменик културе, а не само добра воља.

– Ово монументално здање има око 40.000 квадратних метара, од чега је више од половине употребног простора услед импресивно пројектованих ходника и степенишних зона. Што се тиче дизајна канцеларијског простора, српско тржиште увелико препознаје „Мареру” по савремености и функционалности највишег нивоа. На домаћем тржишту некретнина канцеларијски сегмент је далеко од засићеног и ту видимо простор за нове инвестиције – наводи Срећков.

Куповина БИГЗ-а наставак је стреловитог успона „Марере”, за коју се у широј јавности чуло девет година после њеног оснивања. Те 2018. биро „Реморкер аркитектс” који потписује све пројекте „Марериних” реконструкција добио је Награду града Београда за архитектуру за обнову бивше зграде „Трудбеника” у Булевару краља Александра 79.

До тада је „Марера” на себе укњижила и објекат у Булевару краља Александра 28, а у Ресавској су преуредили некадашњу зграду „Југохемије”. Купили су и зграду бивше фабрике „Беко” и обликовали је у „Калемегдан бизнис центар”. Ове године завршили су преуређење објекта у Македонској улици 44. Пре неколико месеци од града су купили део „Београђанке”, коју ће 2021. претворити у модерне канцеларије за издавање. То је њихов стандардни начин пословања – куповина и обнова старих здања док не буду спремна да приме закупце савременог пословног простора.

Крајњи власник „Марере” је, према подацима Агенције за привредне регистре, Владимир Зубрилин, руски бизнисмен који поседује и пасош Малте, споменут у афери „Панамски документи” о изношењу новца у офшор зоне. Зубрилин је власник и „Марера рил естејт партнерса” која је основана децембра прошле године да би се после вишегодишњих преговора са власницима БИГЗ-а коначно домогла тог здања код Сајма о чему је „Политика” писала прошлог месеца.

Дух европске модерне архитектуре

Нова зграда Државне штампарије, као једне од најстаријих државних институција у Кнежевини Србији, основане још 1831. године, саграђена је између 1936. и 1940. године на простору комплекса урбане, индустријске и саобраћајне зоне код „Мостара”. Архитеката Драгиша Брашован је на овом здању први пут у београдској архитектури применио армиранобетонски скелетни систем конструкције, наводи градски Завод за заштиту споменика културе. Овим изузетним остварењем у време свог стваралачког врхунца Брашован се, више него било којим делом до тада, приближио духу европске модерне архитектуре. За споменик културе БИГЗ је проглашен 1992. године.