Име као знак

Заврши се Европски шампионат у фудбалу, па престаде и„Јодловање“. Уз коментарисање догађања на стадионима у Аустрији и Швајцарској, овај ТВ маратон, који је предводио Јован Мемедовић, мање или више посредно дотицао се и домаћег фудбала. Што је он ту где јесте и какав јесте – није ни чудо. Кад играчи, тренери, бивши селектори у студију говоре компликовано и високопарно, целомудрено разрађујући стратегију и тактику, објашњавајући игрутако да језаправо запетљавају – шта очекивати од њих на терену?! Јаловост...Но, можда код насима наде за продор и успехженског фудбала. Гостовањедве даме, једне фудбалерке и једне фудбалске суткиње, представљало је, по контрасту горепоменутом, право освежење у врелим јулским вечерима.

Име су овом програму по свој прилици дали сами аутори, али свакако узсагласностдиректора РТС Александра Тијанића.То је онај исти руководилац некадашње БК телевизије који је, уз иновативни програмски концепт, изненадио јавност и необичнимнасловима. Били су то:„Будилник“, „Телефакт“, „Наслови“, „Клопка“, „Лопта“, „Јапи“, „Клот фркет“...

И сада, на РТС-у, примећује се, истина у блажој форми, та склоност да се називима помало интригира, помало шокира. У информативном програму налази се, примера ради, занимљива кратка форма под називом „Шта радите, бре“. С обзиром на то да је то уствари само избор цитата, преглед речи и дела са наше јавне, политичке сцене, пуне свакојаких неподопштина,назив соваквимироничним призвуком сасвим одговара садржају.

„Бекаовски“ модел огледа се на РТС-у и у именима „Кључ“, „Упитник“, „Трезор“, алисе примио и другде. Постало је „ин“ смишљати кратке, метафоричне називе, давати имена емисијама по систему асоцијација, дозволити себи покоју провокацију, загонетност, принцип „licentia poetica“. Тако на Б 92 постоје „Дизање“, „Полиграф“, „Буђелар“, на ТВ Авала „Кулук“, „Етикетирање“, „Милице“, на ТВ Ентер „Мољац“, „Голисимо“, „Витамин“, па чак је и Хепи ТВ крстила једну свој емисију „Смуцалице“.

ТВ Пинк није склон овој моди, али и на његовој листи иманеконвенционалних назива, попут „Да пређемо на ти“. У сличном стилу смишљени су „Није лако бити ја“ (ТВ Кошава), „Погоди ко долази на вечеру“ (ТВ Ентер), „Штиклом у врата“ (Б 92).

И док је Драган Бујошевић једном засвагда добро изабрао име за своје ТВ разговоре („Није српски ћутати“), Оља Бећковић је сваких седам дана пред изазовом да нађе ефектна имена предлозима за „Утисак недеље“. Тај избор постаје личануправо по духовитим, подсмешљивим, горкохуморним називима које ауторкануди публици. С обзиром на то да су јој, по профилу програма,најчешћи гости политичари – за које се унапред зна и шта ће и како ће говорити – сам избор предлога за гласањеи њихови оригиналниназиви неретко суи најитересантнији и најпривлачнији део емисије.

Nomen et omen. Име као знак...