Мањине без министарства?

Посланици Народне скупштине Србије расправљали су јуче о Предлогу закона о министарствима, којим је предвиђено да нова влада има 24 министарства, два више него до сада. Новина су министарства за људска и мањинска права и за Национални инвестициони план. Владајућа коалиција је, међутим, одмах најавила и амандман, којим „укида” министарство за људска и мањинска права и припаја га министарству правде, а представници мањина тврде да за тако измењен закон неће гласати. Како се усвајању закона противи и опозиција, сматрајући да ће таква влада бити неефикасна и нефункционална, као и да неће бити социјално одговорна, јер је прегломазна, што значи и прескупа, он, без подршке седам посланика мањина, не може ни да буде усвојен.

Представник предлагача закона, Влатко Ратковић, председник Законодавног одбора, образлагао је његова решења скоро сат времена, објашњавајући врло опширно шта ће које министарство радити. Готово, исто толико опширна била су и објашњења свих опозиционара зашто је закон за њих неприхватљив, а генерална замерка свих њих јесте – „превише министарстава за тако малу земљу као што је наша”.

Радикали су, између осталог, навели да су појединим министарствима придодате надлежности „које никакве везе с њима немају, па је тако просторно планирање нашло заједно са екологијом, иако немају додирних тачака”. Како је рекао Томислав Николић, шеф посланичке групе Српске радикалне странке, „биће ово смешна влада, са феудима у којој ће поново свака странка имати своју владу и председника владе, а онај што је навикао да дрпа поново је заокружио своје министарство свим и свачим”. Према Николићевим речима, „Г17 плус почиње да спрема новац за кампању, јер се никад не зна кад ће им пасти на памет да руше неку владу.”

Посланици Либерално-демократске партије, између осталог, замерили су што се „преклапају надлежности више министарстава, а не зна се ни колико ће потпредседника бити и по ком акту се утврђује њихов број”. Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а, замерио је и што нема министарства за европске интеграције, што „компликована организација унапред везује руке да се нешто уради будући да то подразумева интерне договоре, а они нису могући. Јовановић је додао: „Да су договори могући онда би господин Мркоњић, који је себе одавно везао за Министарство за инфраструктуру, располагао свим инструментима који би му омогућили да буде ефикасан”.

Јован Палалић, овлашћени представник ДСС-НС-а, казао је да је владајућа коалиција најавила социјално одговорну владу, али „предлогом закона са оволиким бројем министарстава, она је практично опозвала ту поруку грађанима и демонстрирала једну врсту дрскости према прокламованој политици”. Палалић је казао и да ће се, очигледно, „кључне одлуке доносити у Председништву Србије, на Андрићевом венцу, а не у Немањиној, имаћемо владу која ће спроводити политику утврђену на неком другом месту”.

Представници скупштинске већине нису се оглашавали са говорнице, али су новинарима рекли да ће у министарствима бити представници више странака, „неће се поновити ситуација да једна партија контролише све позиције у једном ресору”. Како је рекла Нада Колунџија, шеф посланичке групе ЗЕС, надлежности разних министарстава се, по природи ствари, преплићу, а „не може једно министарство да припадне само једној странци”. Према њеним речима, постојала је намера да се превазиђе период оштре поделе министарстава међу странкама, „то је боље за јединство владе”.

Велики проблем, како се испоставило, представља амандман којим се укида министарство за људска и мањинска права и пре него што је формирано. Према незваничним информацијама, то решење је договорено прексиноћ, а разлог је што они којима је тај ресор намењен, представници мањина, нису желели да га се прихвате. Влатко Ратковић, представник предлагача закона, рекао је новинарима да не може да каже да ли ће амандман према којем би „министарству правде било припојено министарство за људска и мањинска права бити прихваћен. Према Ратковићевим речима, траже се најрационалнија решења, „како министарства не би била сврха сама себи, већ у функцији грађана, развоја и спровођења Устава”.

Најава припајања министарства за људска и мањинска права министарству правде изненадила је представнике мањина у парламенту. Како је рекао Балинт Пастор (СВМ), шеф посланичке групе мањина, уколико не буде формирано министарство за људска и мањинска права, Савез војвођанских Мађара мораће да преиспита подршку закону. Пастор је рекао да се Коалиција „Мађарска слога” залаже за формирање тог министарства и да су то тражили и у претходном скупштинском сазиву. Према његовим речима, „мањине чине 18 одсто грађана Србије, па би министарство требало да се бави целокупном проблематиком мањинских заједница и да донесе низ закона, међу којима, и онај о националним саветима”. Пастор каже да министарство треба да постоји, али да не треба да га води припадник мањинског, већ већинског народа. Пастор је рекао да они нису консултовани, оценивши то као некоректан гест „ако смо потребни за формирање већине, а јесмо, онда морамо да будемо консултовани и о оваквим стварима”.

И Риза Халими, посланик Коалиције Албанаца прешевске долине, није, како је рекао, ништа знао о спорном амандману. Халими је казао да ће бити уздржан приликом гласања о закону, уколико министарство за људска и мањинска права не буде формирано. Халими је рекао. „Албанска коалиција није консултована у разговору око владе, али сам ја звао председника Тадића и разговарао о могућем реформисању Координационог тела за југ Србије и већем укључењу Албанаца у локалне органе. Та питања, за сада, изгледа не занимају председника државе. Уводити министарство за Косово, а укидати за националне мањине, није добро”.

Око 17 часова, Славица Ђукић-Дејановић, председник парламента, казала је, поводом примедби посланика што нису добили спорни амандман, да се „амандмани умножавају”. Петнаестак минута касније, опозиционари су обавестили „јавност да је амандман стигао постигнута је политичка трговина, припаја се министарство за људска права министарству правде”. Вјерица Радета (СРС) казала је да је шокирана овим амандманом, наводећи да је СРС у прошлом сазиву тражио формирање тог министарства, а Милица Војић Марковић (ДСС) казала је да је „несхватљиво да један тако важан корпус као што је корпус људских и мањинских права буде предмет политичке трговине”.

-----------------------------------------------------------

Конституисана четири одбора

Избором председника и заменика председника јуче су у српском парламенту конституисана још четири одбора. Уставни одбор није конституисан, због недостатка кворума.

За председника Одбора за финансије изабрана је Јоргованка Табаковић (СРС), а за заменика председника Бранка Љиљак (ДС). Председник Одбора за одбрану и безбедност је Драган Тодоровић (СРС), Одбора за просвету Зоран Шами (ДСС), а Одбора за односе са Србима изван Србије Бранимир Ђокић (СРС). Заменици председника ових одбора биће из владајуће коалиције, која још није одредила своје кандидате, па ће они накнадно бити изабрани. Нема ништа спорно ни у Уставном одбору, председничко место по функцији припада председнику Народне скупштине Славици Ђукић-Дејановић, а заменик ће бити из опозиције. Пошто владајућа коалиција није обезбедила кворум, избор је одложен.

М. Чекеревац

-----------------------------------------------------------

Консултације

Мандатар за састав нове владе Србије Мирко Цветковић води разговоре и консултације о будућем раду и структури министарстава са представницима коалиција и странака које ће формирати владу, потврђено је јуче Танјугу у посланичком клубу Демократске странке.

Парламентарна већина је најавила да ће крајем ове или почетком следеће седмице бити формирана влада Србије.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Џуџевић: Угљанин „могући министар"

Представници Бошњачке листе за европски Санџак разговараће данас са мандатаром Мирком Цветковићем о министарству које би требало да припадне тој листи, а могући министар је лидер Странке демократске акције Сулејман Угљанин, изјавио је функционер те коалиције Есад Џуџевић. Џуџевић је рекао да су, поред до сада помињаног министарства без портфеља, у оптицају још два-три могућа решења која ће бити тема данашњих званичних разговора.

„Очекујемо да нам мандатар Цветковић изнесе сасвим конкретна решења на основу којих ће, верујем, бити постигнут коначни договор", рекао је Џуџевић.

Угљанин је градоначелник Новог Пазара и на тој функцији је четири године. Председник је Бошњачког националног већа од његовог формирања 1991. године и лидер је Бошњачке листе за европски Санџак.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Поднето скоро 100 амандмана

На предлог измена Закона о влади и Предлог закона о министарствима уложено је скоро 100 амандмана, од којих су највећи број поднеле опозиционе странке СРС, ДСС и ЛДП.

Уколико свака посланичка група искористи својих 15 минута, колико има право на расправу по сваком амандману, за разматрање поднетих амандмана биће потребно око 25 радних сати.

Суштина 11 амандмана опозиционих странака поднетих на предлог измена Закона о влади састоји се у захтеву за брисање одредби о увођењу заменика председника владе, као и такозваног златног гласа за премијера.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Петронијевић: Остаје коалициони споразум за Београд

Председник Београдског одбора Социјалистичке партије Србије Милисав Петронијевић изјавио је јуче да са листом За европску Србију није било разговора о томе да се и у Београду формира иста власт као и на републичком нивоу.

Петронијевић, који је и посланик СПС-а у Скупштини Србије, рекао је новинарима у парламенту да услов листе За европску Србију за формирање владе са социјалистима није био да се исти однос снага пренесе и на власт у Београду. „О томе није разговарано. Коалициони споразум на нивоу Београда је потписан. Одлуке су донете. Главни одбор је потврдио тај коалициони споразум. Ништа нема ново. Остаје да се сачека 14. јул", рекао је Петронијевић.

На питање коме ће се социјалисти приклонити у Београду, Петронијевић је рекао да СПС нема коме да се приклања јер је потписан коалициони споразум за Београд и чека се конституисање Скупштине града.

СПС је крајем маја потписао коалициони споразум о формирању власти у Београду са коалицијом Демократска странка Србије - Нова Србија и Српском радикалном странком.

Бета