Немојте то да не знате

Био је Видовдан и Жика Николић је у „Шареници” припремио пригодан квиз. Кад оно, такмичари који добијају сасвим пристојне награде (намештај, боравак у бањама) не знају ни кад је била косовска битка ни где је Грачаница. Наљутио се Жика и рекао је збуњеној такмичарки: „Немојте то да не знате”.

Стварно, нема смисла да се то не зна. Живимо у заблуди да народ више зна, да је мудар, а тамо све саме незналице. У школи се прескачу лекције, књиге се мало читају. Општи ниво образовања је скроман, изгледа, испод пролазне оцене. Јавни сервис има обавезу, између осталог, да образује публику, да је стално „преслишава” у познавању елементарних чињеница из историје, писмености, хигијене и екологије. Да не говоримо о којечему другом.

Али, РТС то не ради. ТВ програм је практично блокиран. Ситуација је следећа: на Првом програму РТС-а је тенис из Вимблдона, на Другом, дању, преноси из Скупштине Србије, ноћу специјални прилози из Хага са суђења Војиславу Шешељу. Између, информативне емисије, серије и понека образовна емисија, рано ујутру или после поноћи.

РТС игра на карту спорта и тако збраја рејтинг, што се може разумети. Успешно доказује да јавни сервис не мора да буде последњи већ први ТВ канал у националној мрежи. Али се и претерује. Стално се рекламира голф, приказују прилози о овој отменој, богаташкој разбибриги. Црче народ за голфом. Ето, сад се најављује и пренос бициклистичке трке „Тур д’Франс”. Кога то интересује, чија се жеља испуњава? То само значи да ће поново бити брисане, пре свега, научно-образовне и емисије из културе.

Није се догодило да се због директног укључења са неког фестивала „укине” спорт, али се свакодневно догађа да се због спортских преноса ускраћују садржаји чије би приказивање, кад се већ толико гледа телевизија, можда, допринело да се подигне праг знања аудиторијума који, као што видесмо и чусмо, не зна за 1389. годину. Свеједно, намештај је поклоњен.

АВАНТУРА ПО КАЛЕМЕГДАНУ – Да би се доживела авантура не мора се отићи у Казахстан или Перу. Довољно је отићи до Калемегдана где се обрела екипа неуморног Небојше Петрића у свом истраживачком походу који је још једном потврдио да се чуда и туристичке атракције налазе поред нас, али да их не познајемо, да се не интересујемо за њих, а што је важније, не чувамо.

У „Авантури” је приказана репортажа о београдској тврђави, силазак у Римски бунар, са подводним снимцима. Небојша Петрић и чланови његове екипе то раде без егзибиционизма, са страшћу скромних, правих трагача за изазовима тела и духа. Може се рећи да је сада импозантан број емисија које су настале на њиховим, многобројним експедицијама, најпре под окриљем Сателитског а сада Спортског програма, а да се то не региструје као продукцијски и програмски успех вредан значајнијих признања и веће подршке.

ПАВИЋЕВ УСПОН БАЛКАНСКОМ – У емисији „Балканском улицом”, код Весне Дедић, говорио је Синиша Павић. Угледни ТВ писац никада није тежио за наглашеним публицитетом. Није тражио да га сликају ни да се појављује у дискусионим трибинама где би његова сујета добила одговарајућу сатисфакцију. Остајао је готово увек у другом плану, иза оног што је написао и препуштао је својим серијама да га „заступају” пред гледаоцима.

Емисија у којој је гостовао у недељу, намеће закључак да никада није злоупотребио могућност да се хвалише, брани или правда, али да се његов вредносни поредак не може довести у сумњу. Занимљиво је шта је он издвојио као своја најуспешнија остварења, серију „Стижу долари”, драме серије „Последњи чин”, „Бањица”, (сарадња са редитељима Савом Мрмком и Александром Ђорђевићем).

Најискренији и најприснији био је онај део емисије у којој је говорио о родитељима, досељавању у Београд и детињству за време окупације. Понешто је испричао о својој породици, кретању у служби, како је упознао супругу Љиљану, која сарађује на сценаријима, старовременском начину писања. Па то личи на најузбудљивију серију. Чини се, тек је узео залет, а време за причу је истекло. Његова исповест заслужује наставак.