Опозиција тражи мањи број министарстава

Посланици Народне скупштине Србије расправљали су јуче о амандманима на Предлог закона о министарствима, којим је предвиђено да нова влада има 24 министарства. У дебати су учествовали углавном опозиционари који су предлагали спајање појединих ресора, или другачији распоред надлежности у министарствима. Како се очекује, посланици би, највероватније, данас требало да гласају о законима о влади и о министарствима, а њиховим усвајањем стекли би се услови за избор нове владе, који је планиран за понедељак.

Већи део јучерашње седнице посланици су говорили само о законским решењима за која су се залагали. Јоргованка Табаковић (СРС) тражила је да се Министарство економије и регионалног развоја преименује у министарство привреде, објашњавајући да је то неопходно како би се прецизирале надлежности, зато што је „Млађан Динкић кроз Министарство за економију и регионални развој преузео контролу над привредом, приватизацијом, туризмом, запошљавањем, економским односима са иностранством, драгоценим металима”.

Радикали су тражили и да се туризам премести у ресор који би се звао министарство туризма, трговине и услуга, а Наташа Јовановић објаснила је да је туризам потпуно занемарен, да се сада средства за туризам троше ненаменски, зато што је то у ресору Млађана Динкића, „кога је брига само за скијалишта, па се само њима бави како би имао где да се скија”. Према њеним речима, бање, сеоски туризам и споменици културе могли би много боље да се искористе, „ево видите пример Мећавника на Мокрој гори, који је изградио наш славни режисер Емир Кустурица”. И радикали, али и посланици ЛДП-а оштро су критиковали што је Министарству за заштиту животне средине придодато просторно планирање, тражећи да се просторно планирање измести из тог ресора. Слободан Мараш (ЛДП) казао је да Министарство за заштиту животне средине треба да се бави екологијом, као изузетно важним питањем, при том је поменуо и гасни споразум за Русијом, наводећи да у њему нема ни речи о заштити животне средине, а предвиђено је да нам стиже нафта која је забрањена у Европи, чијом прерадом ће у нашој земљи дођи до великог загађења животне средине.

Краћа дебата, мимо дневног реда, вођена је због, како су рекли посланици, „конфузног извештаја Одбора за правосуђе и управу о амандманима”. Слободан Мараш је указао да је у извештају написао како је амандман Ђорђа Милићевића (СПС) прихваћен, а на другој страни пише да није прихваћен. Мараш је замерио што је амандман Божидара Делића (СРС) истоветне садржине као и Милићевићев одбачен, рекавши да то сведочи о дуплим аршинима према опозицији. И Божидар Делић је реаговао по истом питању, али и неколико других посланика, који су за ово, како су рекли, дискриминаторско понашање оптужили Бошка Ристића (ДС), председника одбора. Ристић је, пак, тврдио да у случају Милићевића погрешиле стручне службе, а што се Делића тиче, „не могу да се прихвате два иста амандмана, прихваћен је Милићевићев.” Оваквом реакцијом, Ристић је изазвао подуже реплике, а епилог је да ће, ипак, бити прихваћен Делићев амандман, јер је раније поднет.

-------------------------------------------------------------

Плата повереника 122 000, а омбудсмана 184 000 динара

 Административни одбор утврдио је јуче, једногласно, нове основице плата поверенику за информације од јавног значаја и заштитнику грађана, па ће убудуће Родољуб Шабић примати 122.071, а Саша Јанковић 184.634 динара месечно, без урачунатог радног стажа.

Одбор је, такође, једногласно одлучио да уважи захтев Небојше Ранђеловића (ЛДП) за остваривање права на исплату месечне накнаде на име закупа стана и права на накнаду за одвојен живот од породице. Ранђеловић је добијати 35.000 динара месечно за закуп стана, а на име накнаде за одвојен живот 75 одсто просечне зараде по запосленом у привреди Србије. Једногласном одлуком одбор је одбацио захтев бившег посланика Божидара Копривице на шестомесечну плату по истеку функције, јер „за то нема правног основа, пошто није био на сталном раду у парламенту”.

За разлику од ове једногласности при одлучивању о платама, чланови одбора полемисали су око пола сата о захтеву Посланичког клуба мањина да се њихова имена на посланичким легитимацијама исписују прво на њиховом матерњем језику, па потом на српском. Елвира Ковач (СВМ) казала је да су легитимације посланика мањина и до сада биле тако исписиване с тим што су им имена била исписана на српском, а у загради на матерњем језику, па је тражила да убудуће не буде те заграде. Она је рекла и да им у личним картама имена пишу само на матерњем језику, нема српског. Ненад Константиновић (ДС) рекао је да би и посланичке легитимације „онда требало да буду исписане тако како су им исписане личне карте”. Александар Мартиновић (СРС) објаснио је да је, по закону, у државним институцијама службени језик српски, а писмо ћирилично, те да би легитимације посланицима мањина требало да буду исписане прво на српском, па на њиховом матерњем језику. И Бошко Ристић (ДС) казао је да у легитимацијама морају имена бити исписана и на српском језику, а одбор је прихватио, већином гласова, Ристићев предлог да посланичке легитимације буду исписане и на српском и на њиховом матерњем језику, с тим што припадници мањина имају право да сами изаберу којим редоследом.