петак, 07.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 08.04.2021. у 21:35 Мирјана Сретеновић

Барбезe у епицентру културе

Брачни пар који је чинио спону два миљеа Србије и Француске: куповали су уметничка дела, објављивали врхунске књиге и окупљали париски интелектуални крем
Марк и Олга Барбеза на дан венчања, 1943, Париз (Фотографије из књиге)

Олга Кешељевић и Марк Барбеза чинили су епицентар културног круга у којем су се окупљали знаменити европски писци, филозофи и ликовни ствараоци. У том друштву сретали су се Сартр, Ками, Жан Жене, Арто, Кокто, Симон де Бовоар, Алберто и Дијего Ђакомети, Лена Леклерк, Љубица Цуца Сокић, Недељко Гвозденовић, Предраг Милосављевић, Лубарда, Иван Табаковић и други. Пар је живео на релацији Лион‒Париз. Били су добротвори, познати по својој уметничкој збирци.

Њиховој животној причи посвећена је књига „Олга Кешељевић и Марк Барбеза: једна сасвим (не)обична српско-француска веза” Дијане Метлић, ванредне професорке историје уметности на Академији уметности у Новом Саду.

– Олга Кешељевић била је историчарка уметности и глумица. Рођена је на Цетињу. Њен деда, православни прота Крста Кешељевић, имао је две кћерке и пет синова од којих су се истакли: Јован (Олгин отац), економиста школован у Бечу, Никола, доктор медицинских наука, школован у Русији и Жарко, правник. Олгин брат Драгаш борио се на Сремском фронту, а касније докторирао права у Паризу. Његов син Кристоф је, попут оца, докторирао права у Паризу 1975. – пише Дијана Метлић.

Олгин отац говорио је језике (немачки, енглески и француски) и развијао послове не релацији Београд‒Париз‒Лондон. Од 1923. био је директор британске нафтне компаније „Шел” и њен управник за цео Балкан. Од 1936. до 1939. Олга је пропутовала Италију, Француску, Аустрију и Швајцарску. По дипломирању у Београду, отишла је у Париз, желећи да докторира на скулптурама Едгара Дегаа.

Бора Барух, Портрет Олге Кешељевић,1938–1939.

Ауторка књиге наводи да је Марк Барбеза (1913‒1999) био фармацеут и оснивач лионске издавачке куће „Л’Арбалет” која је објавила нека од најзначајнијих литерарних дела 20. века. Издавачка права Барбезове куће 1997. власник је уступио „Галимару”. Марков отац је основао породичну фармацеутску компанију и 1912. подигао фабрику за производњу лекова крај Лиона.

– Олга се у Паризу дружила са сликарком Цуцом Сокић која је долазила и у Марков породични замак на Женевском језеру, данас споменик културе Француске. Сокићева је рекла: „Једно време Олга и jа смо толико ишле у биоскоп, да је то било страшно. По два, три, пута дневно идемо у биоскоп.” Како се Олга дружила и са Богданом Шупутом, Јурицом Рибаром, Лубардом, Барухом, Табаковићем, несумњиво је да је указала супругу на значај наше уметности и да је он улагао у дела југословенских уметника које је потом имао прилике да упозна у Паризу – додаје Дијана Метлић.

Из књиге сазнајемо да је Олга Кешељевић учила глуму код Шарла Дилена, утицајног професора глуме у Француској, и белгијског редитеља Рејмона Рулоа. И глумци долазе у париски атеље Пеђе Милосављевића где су стални гости Едвиж Фејер и Мишел Морган, Франсоаз Розе, Миливоје Узелац, Богдан Шупут, Цуца Сокић и Олга Кешељевић.

У свом часопису Барбеза штампа преводе Лоренса и Кафке на француски, Сартрове песме, превод на француски Блејка и Хајдегера, песме Елијара и Арагона. Жан Жене им је већ кућни пријатељ.

– Ками је припремао режију Сартровог комада „Иза затворених врата” у окупираном Паризу, у који је и Олга укључена. Када је позвана на забаву код глумца Франсоа Вернија, једног од челника Покрета отпора, Немци су упали у стан и привели већину, међу њима и Олгу. Тада је нађена замена за њену ролу, због чега се удаљила од Сартра. Њено искуство у затвору, муж њене пријатељице Марсел Мулуђи описао је у књизи „Четири жене” – истакла је Дијана Метлић.

Уметничка збирка овог пара настајала је за пет деценија.

– Париска аукција уметничке збирке Барбезових 2016. понудила је слике Баруха, Табаковића и Гвозденовића. Имали су и дела Цуце Сокић, Лубардину „Фантастичну звер”. На аукцији су изложене и књиге које су добијали с посветом од Симон де Бовоар (Јединој жени коју сам волела да волим, Олги Кешељевић), Жана Коктоа (Олги коју волим. Жан)... Збирка је садржала књижевне раритете, скулптуре из Африке, Кине, са Тибета, иконе, таписерије, фотографије, преписку са пријатељима.

Олга Кешељевић преминула је у 102. години у Паризу. Наследници су продали наследство. Један део слика, истиче Дијана Метлић, вратио се у Београд, захваљујући аукцијским кућама, настављајући даље у руке нових власника. Држава Србија је, додаје, пропустила прилику да откупи вредна уметничка дела и документацију за националне архиве и збирке домаћих музеја. Део понуђених предмета, подсећа, купио је Архив града Лиона, као и приватне колекционарске куће.

Коментари0
4a3e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља