Деменција – једна од последица можданог удара

Једна од озбиљних последица можданог удара може бити пад интелектуалних функција оболелог, што се назива васкуларно когнитивно оштећење. Уколико су оштећења мозга васкуларне природе тежа, оболела особа није у стању да обавља активности свакодневног живота као што су одржавање личне хигијене, храњење, купање, облачење, комуницирање, кретање, плаћање рачуна, и тада се поставља дијагноза васкуларне деменције. Претходни мождани удар један је од најснажнијих предиктора настанка васкуларног когнитивног оштећења, јер повећава ризик за деменцију три до шест пута.

Др Александра Павловић (Фото: лична архива)

Како истиче др Александра Павловић, неуролог, доцент на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду и члан Одбора за деменције при Европској организацији за мождани удар, деменција која настаје услед васкуларне болести мозга је друга по учесталости, одмах после Алцхајмерове болести. Будући да доводи до онеспособљености болесника да обавља активности самосталног живота, ова болест ставља велико бреме на плећа неговатеља.

– Васкуларна деменција може да настане након што је болесник преживео мождани удар, али и онда када постоје „нема” васкуларна оштећења мозга. Она се не испољавају наглим губитком функције неког дела тела, већ суптилним променама која су само у почетку невидљиве, али о њима сведоче ожиљци на снимцима мозга. Да ли ће и када доћи до пада интелектуалних функција зависи од величине и места у мозгу где је оштећење настало, јер оно може директно погодити неку од зона одговорних за говор или памћење или пак оштетити путеве којим се ове информације преносе. Код немалог броја болесника постоје докази постојања деменције мешовитог типа, што значи да су васкуларни, дегенеративни и други процеси испреплетени и заједно делују – појашњава др Павловић.

Фактори ризика за мождани удар су и фактори ризика за ову врсту деменције. На неке од ових фактора можемо да делујемо, а на друге попут генетике и година живота, нажалост, не. Међу излечивим факторима ризика, најважнијим се сматрају повишен крвни притисак, шећерна болест, повишен холестерол, пушење и срчане болести. Други фактори удружени са настанком когнитивног пада су такође и социодемографски статус, преморбидни интелектуални ниво и постојање депресије.

– Болесник код кога се развија васкуларна деменција често испољава успореност у говору и покретима, има тешкоће да промени тему разговора, сметње код одржавања пажње, тешкоће са планирањем и организацијом активности, а тек касније развија сметње памћења. Болест може да се испољи нагло или степенасто, корак по корак, али и да буде шуњајућа, у прво време неприметна. Карактеристично је да постоје и други знаци оштећења мозга, као што су сметње хода, губитак равнотеже, падови, поремећаји контроле мокрења, теже гутање, измене личности и расположења. Неопходно је урадити неуролошки преглед који открива карактеристичне неуролошке испаде. Болест треба доказати на снимцима мозга, на скенеру или магнетној резонанци (МР), при чему предност има МР јер прецизније приказује васкуларне промене на мозгу, јасније искључује друге болести и не претпоставља излагање рендгенском зрачењу – додаје наша саговорница.

Пацијенти са васкуларном деменцијом имају за три до пет година краће преживљавање у односу на оболеле од Алцхајмерове болести, најпре због обољења срца и крвних судова, као и ранијег настанка непокретности која са собом носи могуће компликације (уринарне инфекције, запаљење плућа, декубиталне ране, тромбоза дубоких вена ногу…).

– Иако специфичног лека, који може вратити у функцију већ оштећено мождано ткиво, нема, постоји више стратегија којима се може постићи побољшање функционисања оболеле особе и радити на заустављању даљег процеса оштећења. Потребно је постићи најбољу могућу контролу класичних васкуларних фактора ризика. Поремећаји метаболизма извесних материја који се могу детектовати анализом крви (на пример хомоцистеин) могу бити лечиви, а обично су последица недостатка неких важних витамина у нашем телу. Постоје лекови за које постоје докази да могу поправити мождану циркулацију код значајног броја болесника – каже др Павловић.

Процењује се да елиминација седам најчешћих промењивих фактора ризика за васкуларно когнитивно оштећење (гојазност, хипертензија – повишен крвни притисак, дијабетес – шећерна болест, хиперхолестеролемија – повишен холестерол, пушење, низак ниво образовања и кардиоваскуларне болести) може довести до смањеае преваленце васкуларне деменције за трећину.