Шта све плаћамо кроз рачун за струју

Увелико нам стижу рачуни за електричну енергију, поприлично увећани. Мора ли киловат који се испоручује грађанима да буде толико скуп?

Ако сагледамо стварну цену киловата која се испоручује потрошачима, схватићемо да она у суштини и није велика. Али многи намети и разне накнаде увећавају рачуне које плаћају грађани. Да бисмо се уверили да је то тако, довољно је погледати тачке  од један до 17 на рачунима Електродистрибуције Београд. Биће свакоме јасно да су цене струје неоправдано увећане. Осим ПДВ-а и акциза, појављују се и неке чудне накнаде које су неразумљиве.

На пример, нејасно је шта је „трошак гарантованог снабдевача”. То изгледа као када би у цену хлеба била додата ставка „трошак гарантованог пекара”. Па, даље „накнада за подстицај повлашћених произвођача електричне енергије”.

Није довољно што је повлашћен, већ му треба дати и награду за то.

Шта је „накнада за унапређење енергетске ефикасности”? И поред најбоље воље и много труда, нисам успео да дешифрујем шта се под накнадама подразумева. Осим тих неразумљивих ставки, још мање је логично да се на износ акцизе, једног од већих намета, обрачунава ПДВ. Ми потрошачи не купујемо акцизе, да би се на њих плаћао ПДВ.

Испада да је најмања ставка у рачуну стварна потрошња. На мом последњем рачуну, који неоправдано износи 7.429,27 динара, потрошена струја износи 5.474,77 динара. Око 2.000 динара су разни намети.

Једноставније речено: ко нас све пљачка кроз рачун за струју.

Др Мирослав Тодоровић,
Београд