Лековита својства шпаргле

Шпаргла или шпарога (лат. Asparagus officinalis) вишегодишња је зељаста биљка. У народу се некада више ценила, али је у последње време очигледно заборављена иако је укусно и здраво поврће. Употребљавала се и као лек и наравно као храна.

Као и неке друге биљке и шпаргла може бити алергена, нарочито код осетљивих особа.

Као и много друго поврће и шпаргла је дошла са Истока, а у старој Грчкој и Риму гајена је и коришћена као храна и као лек. Данас се шпаргла у ЕУ и САД често може наћи у супермаркетима и популарно је поврће. Код нас је тешко пронаћи шпарглу, тек у неким веома добро опремљеним маркетима. Расте и самоникло у Средоземљу, али се углавном у исхрани користи као узгајана култура.

Највећи произвођачи шпаргле су Кина (94 одсто светске производње), Перу, Мексико, САД и Немачка. Највише се употребљава у САД, ЕУ и Канади.

У Европи се више употребљава (и гаји) бела шпаргла, иако зелена има већу нутритивну вредност. По цени спада у скупље поврће, нарочито уколико се ради о органски гајеној шпаргли.

Сматра се да је шпаргла дијетално поврће нарочито погодно у исхрани оболелих од дејабета.

У исхрани се користе млади изданци шпаргле, који се беру у рано пролеће, док су једри и сочни. Ако се не уберу на време, постају пуни несварљивих целулозних влакана, постају дрвенасти. Самоникла шпаргла даје тање изданке од гајене шпаргле који су и мање су сочни.

Обично се конзумира у сировом стању, дакле у салатама, а може се припремати и као вариво.

На западу се може наћи и конзервирана шпаргла, а у било ком случају даје шмек свежој салати или неком јелу.

Шпаргла има помало сладуњав укус, али није калоријски јака. Цењена је у кухињама многих народа. Садржи обиље минерала и витамина али и пуно влакана и микроелемената. Нутритивна вредност шпаргле у 100 г:

• Енергија 85 кЈ (20 кцал)
• Угљени хидрати: 3,88 г, од тога шећери: 1,78 г, дијетна влакна: 2,1 г
• Масти: 0,12 г
• Протеини: 2,2 г
• Витамини: А, Бе1, Бе2, Бе3, Бе5, Бе6, Бе9, Це, Е, Ка (од 4-12 одсто дневних потреба)
• Минерали: гвожђе, манган, фосфор, калцијум, калијум, цинк (од 4-16% дневних потреба)

Као лек шпаргла

• Делује противупално захваљујући високој концентрацији комплекса Бе витамина, флавоноида и сапонина.
• Смањује ризике од болести кардиоваскуларног система и можданог удара.
• Снижава ниво ЛДЛ холестерола и смањује крвни притисак.
• Богата је витамином Ка и снижава ризик од појаве остеопорозе и атеросклерозе.
• Због влакана потпомаже правилну функцију цревног тракта и снижава ризик од дијабетеса типа 2.
• Ојачава имуни систем и често се користи у чишћењу организма.
• Зелена шпаргла је познати природни диуретик, помаже у разлагању камења у бубрегу и код гихта.
• Богата је фолном киселином, за труднице благотворном.
• Користи се као афродизијак код оба пола.
• Помаже код исцрпљености, ублажавања менструалних проблема, а користи се и у редукционим дијетама.

Особе које у исхрани често користе шпарглу имају помало непријатан мирис урина. Ово настаје услед разлагања извесних сумпорних једињења и не представља опасност по корисника. Пролази након пар часова.

У алтернативној медицини, поред изданака шпаргле, користе се и ризом и корен. Имају добар утицај на рад пробавног система, јетре и бубрега, као и срца и нервног система. Ризом и корен беру се кад прође берба изданака, дакле у касно пролеће. Ако се одмах не искористе, суше се за неку каснију употребу. Семе шпаргле има антибактеријско деловање, а печено се може користити као супститут за кафу.

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com