Тито је био преварант

У „Политикиној” рубрици „Међу нама” појавио се 7. јуна допис бившег официра Брозове армије, капетана дуге пловидбе и капетана бојног брода у пензији друга Радослава В. Крецловића „Несхватљива је мржња према Титу”, у којем се аутор директно обраћа мојој маленкости с питањем зашто мрзим Тита. Другу капетану бивше ЈНА очито ни након 40 година од смрти друга Тита није јасно како неко може да не пише славопојке о „највећем сину наших народа и народности” по угледу на домаће задатке конкурсно-наградног типа из играног филма „Тито и ја”. Могуће је, с обзиром на то да је у мом конкретном случају реч о професионалном историчару који истражује истину, а не о Брозовим пионирима, официрима ЈНА и субноровцима који су обавезни да пишу славопојке и глорификоване некрологе по службеној дужности.

Да будем кратак и јасан: Јосип Броз Тито (1892–1980) био је обичан хохштаплер од младости до смрти.

Реч „хохштаплер” је немачког порекла („hochstapler”), а њено основно значење је лице неодољиво склоно вршењу превара, онај који отменим држањем прави утисак углађена и отмена човека и тако успева да се увуче у тзв. боље друштво и да врши преваре, отмена варалица, отмени пробисвет. Хохштаплер је, дакле, особа која се издаје за оно што није, која се претвара да је из вишег друштвеног ранга, бољег и признатијег занимања, и то све у циљу преваре, како би стекао одређену добит и корист у новој средини, у којој домаће становништво није упознато с правим пореклом и животописом оваквог преваранта, у народу познатијег као битанга.

Основна особина једног хохштаплера је да скрива своје праве преварантске намере испод углађене одежде и финих манира. Све ово, сажето у једној речи, био је Јосип Броз Тито – аустроугарски каплар, самопроглашени маршал, доживотни председник државе, и много тога другога, али изнад свега оличени и доказани србомрзац. Ова чињеница је позната свим професионалним историчарима и биографима овог хохштаплера, сем друговима и другарицама из данас препакованог СУБНОР-а („Савез антифашиста Србије”) и њихове братије из бивше лузерске ЈНА (Радослав В. Крецловић), која је, иначе, кад је требало да се брани отаџбина за коју су положили заклетву, погубила све ратове на простору бивше Титославије, и то у року од пола године – у Словенији чак и од ненаоружаних цивила који су заустављали и враћали назад читаве колоне Брозове армије, која се деценијама припремала за одбрамбени рат под слоганом „Ништа нас не сме изненадити”.

Проф. др Владислав Б. Сотировић
Вилњус, Литванија