Несхватљива је мржња према Титу

Не могу а да не одговорим, бар у кратким цртама, на текст објављен у рубрици Међу нама поштованог проф. др Владислава Б. Сотировића, који је с толико једа и готово несхватљиве мржње писао о Титу. Просто не могу да верујем, поштовани Владиславе, да не нађосте ниједну моралну, војничку, државничку, космополитску Брозову црту.

Само да напоменем Брозову неимарску делатност у земљи порушеној у ратним разарањима, војничку у победи над фашизмом, космополитску као једног од оснивача Покрета несврстаних, командантску славне армије, у то време четврте по снази у васцелом свету, па на крају и признање које су му указали бројни лидери одајући му последњу почаст пред одром.

И још нешто лично ћу вам рећи, поштовани Владиславе. Први пут у историји Ратне морнарице, требало је да потопим аутономни речни брод-мету, у до сада највећој поморској здруженој вежби „Подгора 72”. Том јединственом историјском чину присуствовао је и врховни командант на школском броду „Галеб” из сигурносног сектора на мору, с целокупним партијским и државничким руководством Југославије. Челична „цигара” с бојевом главом од 270 килограма тринитротолуена, дугачка око седам метара и тешка око 2.000 килограма, 25. октобра 1972. године у 8.35, с даљином плотуна од три морске миље, учинила је своје, а стуб воде од експлозије у аутономни ратни брод-мету био је виши од сто метара. У том тренутку нико није био срећнији од посаде торпедног чамца „212” у вежби „Подгора 72”, с ратним бродом „297” чији сам командант био ја, без лажне скромности.

И сада, оно посебно за вас, поштовани Владиславе, много касније, разуме се, појединци су ми поставили хипотезу која ми тада никако није „улазила” у главу – да сам могао, торпедујући „Галеб”, да променим кретање точка историје... То свакако не бих учинио ни сада, а камоли онда, а Ви сте, толико деценија после тога, заогрнути јорган-планином, нашли у себи толико злобе да нама још живима причате о Титу и изливате силне таласе мржње.

Радослав В. Крецловић,
капетан дуге пловидбе и капетан бојног брода у пензији, Београд