Док нас интерес не растави

Гори сте од Кине, поручивао је Доналд Трамп Европљанима, док се његов наследник Џозеф Бајден ових дана током посете Старом континенту осмехује, велича трансатлантско савезништво и обећава да је Америка поново ту за старе пријатеље.

Бајден је кренуо на путовање с поруком да се Америка вратила на лидерску позицију и да обнавља прекоокеанска партнерства. Да би се показало да су односи између САД и Европе поново најбољи могући, запада се у патетику, хиперболисање и кич. Папир око којег су се усагласили шефови Беле куће и Даунинг стрита назван је Атлантском повељом, док је америчка прва дама Џил Бајден за посету Британији обукла сако на чијој је позадини извезла: „Љубав”.

На страну узбуђење због обновљене везе, али Бајдену, као ни његовом претходнику, спољнополитички приоритет нису Лондон и Брисел, већ Пекинг, и у Европи га највише занима како би Британија и ЕУ могле да се уклопе у његове планове за Кину.

НОВИ ХЛАДНИ РАТ: Шеф Западног крила прелетео је океан да би се следеће среде срео с руским председником Владимиром Путином у Женеви и да би се пре тога састао с низом савезника. У Британији је због разговора с британским премијером Борисом Џонсоном и самита Г7, после чега га у Бриселу очекују лидери чланица ЕУ и Северноатлантске алијансе.

Бајден је дошао да тражи од трансатлантских пријатеља да подрже Америку у новом хладном рату, у којем Европа нема средишњу улогу као што је имала у старом, али у којем Вашингтон од ње ипак очекује допринос. У сино-америчкој борби за превласт у свету, САД траже да Европа што мање економски зависи од Кине, да се не ослања на њене кредите, Нови пут свиле или 5Г мобилну мрежу „Хуавеја”. Бајденова порука је да Лондон и Брисел не треба да помажу кинеској софистицираној технологији, посебно не оној која може послужити у војне сврхе.

Трансатлантско пријатељство и даље је најјаче савезништво на свету, али и партнерство препуно проблема. То би се само по себи подразумевало да у Америци због унутрашњеполитичких борби нису инсистирали на томе да је Трамп крив за све што не штима на релацији САД–Европа. Европа остаје уз Вашингтон, али не може да испуни све његове захтеве. Не само да је Кина највећи трговински партнер ЕУ, већ бриселски клуб, за разлику од САД, и нема амбицију да се с Кином такмичи за глобалну супремацију.

НА ПРВОМ МЕСТУ: Као и његови претходници, актуелни станар Авеније Пенсилванија захтева да европске чланице одвајају два одсто бруто друштвеног производа за одбрану. Трамп није остварио претњу да ће због тога изаћи из алијансе, али сасвим је могуће да ће неки будући председник САД, усредсређен на ривалство с Кином и свестан азијског значаја, знатно смањити америчку улогу у пакту и умањити трупе Пентагона у Европи без обзира на став Брисела.

Бајден није дошао с даровима, већ с политиком која је, изузев у реторици, по много чему Трампова. Оставио је на снази тарифе на европски челик и алуминијум, као и рестрикције за путовања између САД и Европе због епидемије ковида 19. Уместо слогана „Америка на првом месту”, одлучио се за политику „Купуј америчко”, на коју Европљани такође гледају попреко, јер и у њој виде протекционизам. Ни садашња америчка администрација није се посаветовала с европским партнерима кад је одлучила да повуче снаге из Авганистана. Иако се сви помало праве да су заборавили ту вест, пре неколико дана се сазнало да је Данска помагала Америци да шпијунира поједине европске лидере, дакле најближе савезнике.

ВЕЧНА ЉУБАВ: Документ у којем се уопштено говори о принципима будућих односа између САД и Уједињеног Краљевства Бајден и Џонсон су назвали новом Атлантском повељом. Ону оригиналну су 1941. потписали амерички председник Френклин Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил, усагласивши се како ће изгледати свет под англоамеричким вођством после Другог светског рата. Иако и даље постоји специјална веза између Британије и Америке, није било места за прављење оваквих историјских паралела.

И мада се Џонсон труди да угости америчку делегацију, његови односи с првим човеком вашингтонске администрације нису пријатељски. Док је конзервативни премијер био један од највећих заговорника брегзита, Бајден се одувек противио британском изласку из ЕУ, а уз то је свог садашњег домаћина својевремено називао „кловном”.

Ако би нам модни крик Џил Бајден послужио као инспирација, могли бисмо да кажемо да су се Америка и Европа једна другој заклеле на вечну „љубав”. Претходне четири године говорило се да ће Трамп бити крив ако дође до „раскида”, мада се пре чини да проблеми у вези нису толико настајали због Трампа, колико због огољене трамповске реалности, која избија испод дипломатског речника и помпезних фраза.