Интерес детета мора да буде изнад свега

Правилност и законитост рада Градског центра за социјални рад, али и Министарства за бригу о породици и демографију под лупом су и пред судом јавности због серијала вести о деветогодишњакињи из Раковице која је „раздвојена од мајке и измештена у очеву породицу, одакле је више пута побегла због злостављања и занемаривања које трпи од оца и других чланова домаћинства где је одлуком суда принуђена да борави”, како данима брује медији. Тиме подстакнута, проф. др Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност, изјавила је јуче да је као жена и мајка дубоко потресена свиме што се дешава у случају деветогодишње девојчице која је мимо своје воље предата оцу на старатељство.

− Као потпредседница владе од надлежних институција очекујем да још једном размотре одлуку и поступање Центра за социјални рад у Раковици да се дете додели оцу. Овај случај је испит наше зрелости као друштва у којем интерес детета мора да буде на првом месту и изнад свега. Уколико је здравље мајке заиста основ за донету одлуку у овом случају у којем дете испашта, та одлука мора да се преиспита, а надлежни да преузму одговорност − реаговала је Михајловићева.

Наглашавајући да је сваки облик дискриминације недопустив, она је подсетила да није први пут да се дешавају проблеми у Центру за социјални рад у Раковици.

− Сетимо се свирепог убиства четворогодишњег детета и његове мајке пре четири године испред ове установе. Очекујем да надлежне институције по хитном поступку преиспитају све наводе и поступе у најбољем интересу девојчице − рекла је Михајловићева.

Да је ситуација са деветогодишњакињом у Раковици ескалирала у последњих пола године, потврђује њена мајка у разговору за наш лист, уверавајући да стоји иза свега што је до сада о томе рекла у серијалу текстова које је покренуо и објавила једна дневна новина.

− Девојчица учестало бежи од оца. Физичко и психичко здравље јој је угрожено, а нико баш ништа не предузима тим поводом. У фебруару 2019. године отац је поднео тужбу и затражио самостално старатељство због „нарушеног здравственог стања мајке”. Од тог фебруара имали смо два рочишта, промењене су три поступајуће судије, а дете трпи. Три пута је бежала од оца, сваки пут је био драматичнији, од тога је у два пута морала бити медицински збринута. Судски вештаци 2015. и 2020. године оквалификовали су ме као „доброг родитеља са некомпромитованим родитељским капацитетом”. Дете је привременом мером суда, а по ургенцији Центра за социјални рад у Раковици, крајем 2019. додељено оцу на самостално старање. Тиме је девојчица брутално отргнута из јединог дома за који је до тада знала – од 2011, када је рођена, јер је осам година живела са мном. Старатељство је у то време било заједничко, али само формално јер се отац минимално укључивао у одгајање и васпитање ћерке − прича мајка за наш лист.

Упитана да ли је судским вештачењем и за оца процењено да је „добар родитељ са некомпромитованим родитељским капацитетом”, каже да су једнако процењени као подобни за старатељство.

− Имам биполарни поремећај, центар као орган старатељства сматра да сам угрожавајућа по дете, и ту привремену меру нико никад није преиспитао. Никад нисам лишена родитељских права, али сви се тако понашају. Када је девојчица болесна и кад није мој термин, ако дођем да је видим, отац прети кривичном пријавом − испричала нам је јуче мајка укратко, журећи да проведе своја четири сата са ћерком.

У серијалу текстова објављених у медијима о овом случају, пре свега грубо је злоупотребљено право на приватност малолетног детета објављивањем фотографија, имена и презимена родитеља, детаља из животних околности на основу којих је дете учињено препознатљивим у широј јавности, што може оставити негативне последице по даљи психички развој детета – прво је што за наш лист напомињу у Градском центру за социјални рад.

− Објављивање података о току старатељске заштите, конкретних случајева и других поступака није законом дозвољено и може имати несагледиве консеквенце. У конкретном случају очигледна је намера аутора серијала текстова да ову тему обрађује без дужне новинарске пажње и с намером да по сваку цену рад органа старатељства прикаже у негативном контексту без елементарног познавања улоге центра за социјални рад у поступцима који се тичу заштите права интереса деце, пристрасно и слепо верујући извору информација, свесно или несвесно изостављајући чињенице које могу битно утицати на став јавности – истичу у поменутој градској служби која се бави случајем девојчице и њених родитеља.

– Орган старатељства максимално је фокусиран на интерес деце (док се не докаже другачије) и не може јавно полемисати и учествовати у некаквој „борби” или, још горе, производњи скандала. Осим тога, медији би требало да су свесни одговорности коју имају када пласирају садржај који садржи полуистините, непроверене и субјективне тврдње које могу довести у заблуду јавност и у јавности креирати негативну слику о целокупном систему социјалне заштите и климу потпуног неповерења у државу и институције, али и директно угрозити рад и безбедност запослених у центрима за социјални рад − истичу у Градском центру за социјални рад.

Наглашавају и да су овом случају стручни радници органа старатељства поступали и даље поступају у складу са важећим законима, Протоколом о заштити деце од занемаривања и злостављања, Правилником о организацији, нормативима и стандардима рада центра за социјални рад, као и проценом фактора који се односе на најбољи интерес детета (у првом реду безбедности, затим гледишта и жеље детета, способности детета да сагледа њихове импликације, квалитет односа са члановима породице, развој идентитета и планирање образовања).

Налаз и мишљење центра за социјални рад само је један од доказа које суд може прибавити у поступку

Утврђивање одговорности центара за социјални рад, за које је често поред странака у поступку заинтересована и општа јавност утврђују Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство за бригу о породици и демографију и други регулаторни механизми, као што су омбудсман и повереник за заштиту равноправности, наглашавају у Градском центру за социјални рад.

Заштитник грађана покренуо је пре седам дана поступак контроле правилности и законитости рада тог центра и министарства надлежног за бригу о породици, тражећи да му најкасније у року од 15 дана доставе детаљан извештај о поступању у случају деветогодишњакиње из Раковице поводом информација из медија да је у току пред судом поступак за поверавање детета, а да оно учестало бежи од оца и не жели да буде у тој породици.

− У циљу објективног информисања јавности, сматрамо да су од великог значаја за разумевање поступка поверавања деце и сазнања о томе која установа има коју, законом регулисану, улогу. Центар за социјални рад у складу са Породичним законом на захтев суда може учествовати у поступцима који се односе на вршење родитељског права. На основу прибављеног мишљења центра, али и других доказа које прикупи током поступка, руководећи се најбољим интересима детета, суд доноси пресуду. Центар за социјални рад на захтев суда ради процену подобности родитеља за поверавање малолетне деце у поступку вршења родитељског права и суду доставља налаз и мишљење. У поступку процене и формирања стручног мишљења органа старатељства суд сарађује и прибавља мишљења и других надлежних институција, нарочито када постоји сумња да у породици постоје различити облици насиља (здравствене установе, образовне, полиција, тужилаштво). Налаз и мишљење центра за социјални рад само је један од доказа које суд може прибавити у поступку. Такође, изношењем доказа и релевантних разлога странке у поступку могу на суду да оспоре мишљење органа старатељства.

Суд приликом доношења пресуде може затражити и мишљење судског вештака, или било које институције, што је у конкретном предмету и тражено. Ангажовани вештак доноси закључак, предлог и мишљење у вези са породичним околностима које су актуелно повољније за развој детета, и у овом конкретном случају процена органа старатељства и процена вештака показала се као истоветна − образлажу у Градском центру за социјални рад.