Јеванђеље о Србији по НАТО-у

Којим год поводом се осврне на догађаје на простору бивше Југославије есејиста и преводилац Зоран Јанић не пропушта да у свом тексту макар у једној реченици помене како је оружана интервенција НАТО-а била само последица Милошевићеве политике. Зато, сасвим очекивано, у тексту под насловом „Реакције на пресуду Ратку Младићу” понавља како је Милошевићева политика изазвала осуду целог света и оружану интервенцију НАТО-а. Како према Тужилаштву МКСЈ током бомбардовања СР Југославије НАТО није починио ниједан ратни злочин којим би се бавио тај Трибунал, а Зоран Јанић је већ утврдио да су за бомбардовање зграде РТС-а и убиство радника јавног сервиса најмање одговорни они који су тај варварски чин наредили и извршили, важно је, и поводом пресуде Младићу, да се понови да је бомбардовање било последица Милошевићеве политике.

То што понавља есејиста и преводилац Зоран Јанић чули смо безброј пута од свих који су били актери тог „јуначког чина” најмоћније војне алијансе у историји људског рода и свих оних који га после две деценије оправдавају. Али, они се не задржавају само на констатацији да је за бомбардовање крива „милошевићевска политика етничког чишћења, дискриминације и елиминације другог”, него да је та интервенција спречила геноцид над Албанцима на Косову и Метохији. Како Зоран Јанић сматра да правоснажну пресуду Ратку Младићу треба схватити као прилику да се збаци стигма колективне одговорности и да се не живи под дубоком сенком геноцида, зачуђујуће је да у вези с тим није приметио шта су за Србију и Србе на седници Савета безбедности УН поводом извештаја о раду Резидуалног механизма МКСЈ рекли представник Хрватске и представник дела БиХ, односно шта кажу албански политичари који стално прете тужбом за геноцид.

Кад се следећи пут буде бавио темом која ће му омогућити да понови „Јеванђеље о Србији по НАТО-у” Зорану Јанићу предлажем да се позабави и одговором на само два питања. Прво, зашто су се Албанци на Косову и Метохији подигли на устанак за републику у априлу 1981. године, непуну годину после смрти Јосипа Броза Тита, када за Слободана Милошевића, тада банкарског чиновника, нико у јавности није ни знао? Друго, колико је албанских цивила страдало док су се војска СРЈ и полиција СР Србије бориле против „ОВК” до бомбардовања НАТО-а, а колико су српских цивила страдали као жртве „ОВК” након што је НАТО као Кфор преузео контролу над територијом Косова и Метохије?

Милан Бекан,
политиколог, Београд