Млеко и говедарство Србије

„Политика” као наш најугледнији дневни лист има и професионално усмерене новинаре за област пољопривреде. У броју од 23. јуна покренут је веома сложен проблем кроз питање у вези с ценом сировог млека и односом произвођача, прерађивача и државе. Веома ниска откупна цена сировог млека од 30 динара за литар делује заиста невероватно имајући у виду веома сложен рад око крава и поступака с мужом и млеком који треба обављати сваког дана у току целе године. Уз то иде и мишљење удружења произвођача млека да се подстицај државе „слива у туђе џепове” па и молба премијерки да прогласи ванредно стање. Тврди се да је та област на дну, са страхом за опстанак производње млека и меса.

Нема сумње да је овим покренут веома сложен проблем у Србији. Пре само тридесетак година Србија је била позитиван и угледан пример за област говедарства у Југославији и у Европи. Та иста Србија данас представља негативан пример. Невероватно је мали број крава – једва 1,5 на 100 становника, док је у Европи око четири. Слично је и с бројем крава на хектар пољопривредне површине – само 0,3, док је тај број у Немачкој око 1,4, а у Холандији чак 2,5. Говедарство је симбол сточарства и целе пољопривреде. Треба навести да говеда користе кабасту сточну храну најнижих вредности, а дају млеко и месо као храну за људе. Смањено и све мање сточарство у Србији има велике негативне последице. То је смањење броја радних места и у великој мери пропадање индустрије прераде пољопривредних производа. Најтеже је свакако то што се из године у годину снижава квалитет најбољег пољопривредног земљишта. За одржавање квалитета потребно је годишње употребити најмање 15 тона стајњака. То равничарски део Србије већ годинама нема, па је квалитет земљишта опао на једва половину.

На основу само делом изнетих података јасно се види да говедарство као главни део сточарства заиста представља велики проблем Србије. Све државне субвенције за ову област нису ни близу довољне да бар зауставе пад, а још мање да усмере даљи развој на некадашње стање. У том погледу Србија спада у државе Европе које заиста имају најбоље услове управо за говедарство: брдско-планинско подручје за већу производњу млека и одгој телади, а равничарски крај за тов на бази квалитетне силаже кукуруза.

Професионално усмерена новинарка „Политике” верно преноси сазнања већег броја удружења произвођача млека. Та удружења најчешће су локална и без утицаја на било кога у вишем рангу, пре свега на прерађиваче млека, који су удруженији и који формирају и бране цене својих производа на тржишту. Србија нема ниједно довољно велико и снажно удружење које би требало и могло да преговара с државом о свом положају и потреби да се одрже. Таква удружења већ одавно су уобичајена у свим оним државама Европе које данас служе као позитиван пример. Ова удружења обавезно имају своје млекаре, чиме се обезбеђује сигуран откуп свих произведених количина, затим савремену технологију прераде и сигуран пласман на тржишту. То подразумева и довољно чврст споразум за пласман и постизање највеће могуће тржишне цене.

Кад је реч о одгајивачима говеда и произвођачима млека, има још понека значајна и неповољна ствар за Србију. Огроман је број одгајивача с просеком ваљда и нижим од четири или пет крава. Код угледних држава Европе тај просек је већ најмање 20 или 30. Спомиње се Баварска као пример мањих газдинстава у Немачкој. Тамо на скоро дупло већи број становника има свега око 30.000 произвођача млека. А Србији тај број је више стотина хиљада. Слично је и с лошим расним саставом, а још горе кад је реч о количини млека која се добија по крави годишње.

А као закључак да се понови – „Политика” је пишући о откупној цени сировог млека у ствари покренула много већи број појединачних сложених проблема. Међу њима је свакако највећи и с најтежим последицама – велико смањење квалитета земљишта као народног богатства. Управо би права помоћ говедарству била добро усмерење за бржи повраћај укупног положаја и вредности пољопривреде Србије. Најважнија помоћ су права и заједничка удружења произвођача и прерађивача млека. У том погледу можда би прича о млекари у Цељу у Словенији могла да буде одличан пример чак и за усмерене новинаре угледне „Политике”.

Проф. др Милан Ст. Тошић