Двоструко више пожара на отвореном

Број пожара на отвореном повећан је двоструко откако су кренуле велике врућине. Само је прекјуче био 31, а од почетка месеца 124. Међу њима је и онај у Винчи, између пољопривредног добра „Радмиловац” и Института за нуклеарна истраживања „Винча” где је изгорела стрњика, али и приватни засади воћа и жито. Ватра је на време „пресечена” па, срећом, није захватила ниједан објекат.

Да се не би догодило да неко страда или да дође до великих материјалних штета, потребан је опрез и поштовање прописа.

– Ватрогасно-спасилачка бригада Београд је од почетка месеца интервенисала укупно 199 пута. Од тога смо имали 171 пожар, а на отвореном простору 124. Тај број је знатно повећан у односу на просек, у односу на претходне године. Сваки пожар на отвореном, посебно у овом периоду када имамо тропске температуре и јак ветар, може да изазове катастрофу. Не само што може да узрокује штету, већ у таквим пожарима неко може и да страда. Тога је било претходних година. Дим који се јави у пожарима крај пута је изузетно опасан. Појављује се изненада због чега возачи немају времена да реагују – наводи Милош Мајсторовић, командант Ватрогасно-спасилачке бригаде Београд, и напомиње да је паљење на отвореном забрањено законом.

А Закон о пољопривредном земљишту је предвидео да се казном од 5.000 до 50.000 динара казни свако физичко лице које пали жетвене остатке. Предузетници ће за то дело платити од 25.000 до 250.000 динара, а правна лица од 100.000 до милион динара.

Пожари на отвореном ватрогасцима спасиоцима додатно отежавају рад и одвлаче њихову пажњу на више страна.

– Обично ови пожари на отвореном, посебно на њивама са стрњиком, не изазивају веће материјалне штете, али нама отежавају рад јер ми имамо ограничене ресурсе. У овом периоду може да дође и до пожара у вишеспратницама, што потенцијално представља већу опасност због угрожених станара и изазива већу штету, могу да се запале аутомобили, потребни смо у случају саобраћајних несрећа... Да не бисмо слабили своје редове, апелујемо на суграђане да не пале траву и стрњику – рекао је Мајсторовић.

Паљење стрњике као недозвољен начин уклањања жетвених остатака са њива представља висок безбедносни ризик и носи вишеструке штетне последице. Према подацима Министарства заштите животне средине и Министарства унутрашњих послова, само 2019. године у Србији је забележено више од 19.000 пожара на отвореном, 14 грађана је страдало, а 40 спасено. Највише је горело ниско растиње, али су у пожарима страдале и шуме, ливаде, воћњаци, житарице и виногради, уништавани читави еко-системи, угрожавана ловна дивљач, биљне и животињске врсте, загађиван ваздух…

У више од 90 случајева узрок пожара је људски фактор – намера, нехат, непажња… Због тога ових дана, осим на отвореном, и суграђани који живе у кућама и у вишеспратницама такође треба да обрате пажњу. Повећава се број пожара због неисправних и оптерећених електроинсталација. Посебан проблем у ово време праве клима-уређаји о којима треба посебно повести рачуна. Клима не може да ради 24 сата и не сме да буде укључена када је укључен и већи број апарата. Препорука је да се она гаси увек када је без надзора, а ноћу зато што тада не постоји могућност контроле. Ватру је тешко приметити на време, а према томе и у прави час обавестити ватрогасце.

За центиметар хумуса потребан век

Паљењем стрњике наноси се штета у пољопривреди јер се високим температурама пожара уништавају корисни микроорганизми у горњим слојевима земљишта и смањује његова плодност, а такође се смањује садржај хумуса у земљишту и уништава целокупан азот који је потребно накнадно надоместити ђубрењем. Загревањем земљишта при паљењу сламе изгори, како су објашњавали у Министарству заштите животне средине, зависно од садржаја хумуса у земљишту, и до три тоне хумуса по хектару. А за стварање центиметра хумуса потребно је сто година, док се паљењем неповратно изгуби, односно враћа у атмосферу, око шест килограма азота по тони сламе.