Не постоји живот без музике

Треће издање фестивала „Мјузик енд мор самерфест” (Music & More Summer Fest), који ће бити одржан од сутра до 9. августа у Требињу, инспирисан је пролећем. Пролеће, према речима Татјане Ранковић, директорке овог реномираног фестивала, представља рађање, нови живот и свежину.

‒ Корак по корак, пролеће је донело ту могућност уз коју сам кренула у реализацију фестивала. Зато и отварамо сезону са Вивалдијевим „Пролећем” из његових „Годишњих доба”. Имамо пет пуних концерата, плус један кратки, али и слатки матине. Нас је 13 музичара који представљамо разнолику музичку палету, а свака има своју особену причу. Програм је моћан али питак, а скоро сва дела биће својеврсне премијере за Требиње: Вивалдијева „Четири годишња доба”, „Дарк адађо” Јонела Петроја, Дохнањијев секстет, Моцартов квинтет за две виоле, Менделсонов квинтет, генијални класично-џез клавирски трио „Кафе мјузик”, америчког композитора Пола Шонфелда, Шубертова „Фантазија за клавир и четири руке”, Равелов „Болеро”, у његовој транскрипцији за клавир и четири руке, Бартокове „Румунске народне игре за гудачки ансамбл”, затим, Мартину, Бетовен, Баријер, Стравински...

Овогодишњи гостујући уметници и екипа музичара је, како тврди Татјана Ранковић, сјајна. У град подно Леотара, како сазнајемо, долази Весна Станковић, виолинисткиња која годинама живи и ради у Бечу и Грацу, Софија Радић, унука нашег дивног композитора Душана Радића, која живи и гради своју каријеру у Немачкој.

‒ У Требиње стиже и Доријан Кајлхак, реномирани диригент и пијаниста из Немачке, Петер Барсони, виолиста и добитник највеће државне награде „Франц Лист”, коју додељује влада Мађарске за изузетан уметнички допринос, Анет Хомоки, виолисткиња оркестра Бечке опере, Алма Кајлхак, талентована млада немачка виолинисткиња, затим Беате Кајлхак, виолинисткиња из Немачке, Даница Терзић, виолинисткиња која годинама живи и ради у Аризони ‒ открива наша саговорница и додаје:

‒ Младен Милорадовић, наш успешни челиста који живи и ради у Немачкој, као и наш млади, талентовани челиста Ђорђе Николић, добитник многобројних награда који сад студира у класи Ксеније Јанковић у Немачкој, контрабасиста Јован Величковић, стипендиста Владе Словеније, композитор и пијаниста, Јонел Петрој, и на крају листе да додам и себе.

Фестивал је, како каже Татјана Ранковић,  конципиран у виду летње школе, међутим ова година је посебна, а због ситуације у којој смо, сматрала је да је овога пута једино изводљиво имати мању групу професионалних музичара који би са лакоћом извели, иначе врло захтеван и интензиван задатак. Интернационална летња школа са уписаним и примљеним студентима, уз колаборативну наставу и радионице, враћа се у Требиње, идуће, 2022. године.

Каква је то привлачност између Татјана Ранковић која годинама уназад живи и ради у Њојорку, музике и Требиња, каже:

‒ Требиње је град који сам упознала 2017. године, а што могу да захвалим Ани Врбанец из фирме „Пијано ленд”, која ми је, слушајући моје идеје о поставци фестивала, предложила да размислим о Требињу. Имала сам задовољство да посетим град, а током те прве посете, упознала сам директорку музичке школе, Душанку Бабић, затим тадашњег градоначелника Луку Петровића, и тако је све кренуло. Моје идеје су у старту биле прихваћене и подржане, а моја уметничка визија је била препозната. Ту визију о фестивалу сам неговала и развијала годинама тражећи локацију која би била као добро зрно из којег би израсло дуговечно стабло. Требиње је такво зрно. Град је поетичан, магичан, локације и могућности безграничне, а класична музика се перфектно уклапа у просторе и екстеријера и интеријера.

Колико је било деликатно истрајати на фестивалским садржајима у актуелним пандемијским оквирима, Татјана Ранковић наглашава:

‒ Сигурности немамо, али здрав разум имамо. Жеља да се ово оствари је била огромна од почетка ове године. Међутим, да се ситуација наставила у негативном смеру који је владао пре седам месеци, ту би све наравно стало, а ја бих се ограничила да размишљам о следећој години. Како сада идемо ка отварању фестивала, вакцине и негативни тестови пред долазак су предуслов, а константна пажња и поштовање ситуације током фестивала су саставни део ове сезоне. Уз све ово, овогодишњег фестивала не би било да град Требиње није у потпуности преузео финансијску подршку. Неизмерно сам им захвална.

Каква је судбина фестивала у односу на новонастале околности, уопште? О друштвеном утицају музике данас уметница каже:

‒ Треба непрестано ићи у корак са временом. Промене су једина константност у нашим животима. Овај фестивал расте на здрав и искрен начин и знам да ће живети дуго. Мој предуслов је био и остао да се створи и одржи квалитет подржан  професионализмом у сваком делићу организације. Музика ће увек имати друштвени утицај. Она је та која нас све спаја и говори нам истим језиком. Замислите живот без музике? Не постоји такав живот.