Детективи и песници

Од нашег специјалног извештача

Карлове Вари – Традиционално, у програму „Отворене очи” карлововарски фестивал својој публици нуди избор филмова који су, према мишљењу легендарне селекторке Еве Заоралове, обележили Кански фестивал. Тако су се у овдашњим пројекционим дворанама нашли и победнички филмови „Гомора”, „ Ил Диво”, „Лорнино ћутање”, али и анимирано-документарни филм „Валцер са Баширом” и документарац „Време и град” у којем редитељ Теренс Дејвис посматра свој родни Ливерпул...

 У богатој фестивалској понуди нашао се и велики број филмова који су недавно били виђени и у Новом Саду на фестивалу Синема Сити, попут победничког америчког филма „Баласт”, исландског „Невероватна истина о краљици Ракели”, угандског „Дивизиона”, албанског „Ма Це Дуна”, иранског „Песме врабаца” и серијала актуелних музичких филмова. У програму „Други поглед” јуче је приказан и копродукцијски филм Стефана Арсенијевића „Љубав и други злочини”, а наш редитељ је и један од фестивалских гостију.

 У последња два дана, блицеви фоторепортера севали су највише при појави америчког глумца Денија Гловера који заједно са редитељем Џоном Сејлсом представља прошлогодишњег сансебастијанског победника, филм „Слаткоречивац”, али пажња камера није заостајала ни током сусрета живахног а времешног Кристофера Лија са новинарима и публиком. Новине су пуне и лепих лица глумица Мелони Дијаз (игра у филму Мишела Гондрија „Буди љубазан премотај”) и Сафрон Бароуз која је остварила изврсну улогу у филму „Гитара” с којим као редитељ дебитује Еми Редфорд, ћерка велике холивудске звезде, глумца и редитеља Роберта Редфорда.

 „Гитара” је европску премијеру имала синоћ као четрнаести, последњи филм у главном такмичарском програму 43. фестивала у Карловим Варима чији се расплет ближи крају. Реч је о њујоршкој причи за коју можемо рећи да је испричана у форми урбане бајке за одрасле, у којој се главна јунакиња суочава са дијагнозом рака ларингса на неуобичајен начин. Верујући да јој је преостало само два месеца живота, изнајмљује велелепни стан, пуни га скупим лудоријама нарученим преко каталога и плаћеним кредитним картицама, води љубав са црнцем, носачем из службе селидби и девојком која разноси пицу, купује црвену електричну гитару о каквој је сањала још као девојчица и учи да свира... Једном речју, иако не излази из стана, осећа се живљом и полетнијом него икада пре. И гле чуда, њен рак је сам од себе нестао као руком однесен, а једино објашњење које је конзилијум лекара спреман да понуди јесте да рак више није препознавао тело у којем је растао (!?). Иако је прича претенциозна и готово наивна (сценарио је настао према роману њујоршког андерграунд писца Амоса Поа), Еми Редфорд се као редитељ-дебитант није обрукала, пре свега захваљујући изврсној глуми Сафрон Бароуз.

 Од филмова у званичној конкуренцији виђених у последња два дана, добре оцене завређују мађарски интелигентно постављен и режиран дебитантски филм „Истражитељ” Атиле Гигора и индонежански „Фотограф” Нана Тривенија Ачнаса, интригантна драма о пријатељству, мало спорог ритма али високих уметничких домета и визуелно-поетских квалитета која осваја гледаоца и својом аутентичношћу. За разлику од овог дела, мађарски „Истражитељ” постављен је као детективски филм. По теми чак неодољиво подсећа на Голубовићеву „Клопку” (покретач радње је прихватање извршења плаћеног убиства зарад оперативног захвата члана породице), али, за разлику од српског колеге, Григор свог јунака и читав филм помало бизарно, а често и веома духовито, води у неочекиваном правцу стално истражујући и комплексна питања морала, што је на крају резултирало и бурним овацијама публике.