Тајне Царичиног града

Лесковац – О чувеном локалитету „Царичин град” (Justinijana Prima), који се налази у лебанском крају, брине Народни музеј у Лесковцу, добитник бројних награда за успешан вишедеценијски рад. Иако се деценијама истражује, све тајне овог града нису откривене.

Највећи број истраживача сматрају да је овај импресивни рановизантијски град Јустинијана Прима, задужбина једног од највећих византијских царева – Јустинијана Првог (527–565). Град је подигнут на стеновитом платоу највише надморске висине 395 метара, на ушћу Царичинске у Свињаричку реку. Опасан је моћним бедемима са кулама, а на југу, на најнижем делу – и воденим ровом. У ближој околини налазила су се три утврђења за заштиту. У град се улазило са јужне и источне стране, кроз три монументалне капије са кулама.

Ужи простор града површине око десет хектара, истичу у лесковачком Народном музеју, чине три архитектонске целине, брањене моћним каменим бедемима. На најузвишенијем делу је Акропољ, који је био у служби архиепископије. Горњи град се простире око Акропоља и двема улицама је подељен на четири кварта. На месту где се улице секу налази се кружни трг – форум. Дуж улица налазиле су се занатске и трговачке радње, јавне грађевине и стамбени објекти. Доњи град се простире јужно од Горњег града и у њему су до сада откривени сакрални објекти, објекти јавног карактера и стамбена четврт.

На Царичиној речици уочавају се остаци бране-моста, изнад које се уздиже мање утврђење правоугаоног облика. На падинама око града и у равници на јужној страни, површине око 20 хектара, била су подграђа у којима су живели људи задужени за економски развој града. Они су се бавили земљорадњом, сточарством и разним занатима.

Царичин град је урбанистички планиран град. У његовој изградњи примењена су сва искуства и достигнућа градитељства античког света. Имао је развијену водоводну и канализациону мрежу, купатила и чесме. Аквадуктом дугим 17 километара вода је довођена у град до великог резервоара за воду.

Археолошка ископавања на локалитету „Царичин град”, појашањавају у музеју, започета су 1912. године под руководством професора Владимира Петковића и са извесним прекидима трају и данас. Нова фаза у систематском научном истраживању овог локалитета започета је 1978. године, када се истраживањима прикључује Француска археолошка школа из Рима.

До данас, откривена су четири прстена бедема, осам базилика, бројни јавни објекти, терме, централни трг, улице са портицима, аквадукт, велика цистерна, водени торањ, брана са језером, занатске пећи и мрежа фортификација у близини града. Нађено је мноштво покретног археолошког материјала: предмета од печене земље, метала, стакла, кости и новац, који илуструју живот у граду. Царичин град је живео веома кратко – 80 година. Подигнут тридесетих година шестог века, срушен је већ почетком седмог века – у налету Авара и Словена.

Залагање да се нађе на Унесковој листи заштите

Предеседница Владе Реублике Србије Ана Брнабић, приликом недавне посете локалитету „Царичин град”, изјавила је да се држава труди да ово археолошко налазиште буде на Унесковој листи заштите и изразила наду да ће то додатно привући туристе у тај крај наше земље. „Уложили смо значајна средства посредством Министарства културе и информисања. Ископавања радимо са нашим партнерима из Француске и са тиме ћемо наставити, а видећу шта још треба да урадимо да бисмо заокружили целу ту причу и ово археолошко налазиште учинили доступним за све наше грађане, али и за туристе из целог света”, поручила је премијерка.