Лош пут до Луковске бање

Пут од Мерћеза до Луковске бање почиње преко дрвеног моста на Топлици. Преко њега се одвија путнички и теретни саобраћај, за сада успешно. Крајем осамдесетих година прошлог века Институт за путеве урадио је пројекат пута и обезбеђена су средства за изградњу из Фонда за санацију штета од земљотреса на Копаонику. Уговорена је изградња са извођачем и уплаћен аванс у вредности радова по пројекту. Радови су почели, али је инспекција обуставила радове јер није издата дозвола за место депоновања вишка ископа. Извођач је обуставио радове и вратио аванс. Данас овуда води узани асфалтни пут, с кривинама на којима се путничка и теретна возила не могу мимоићи без маневрисања. Возна трака је испуцала на многим местима и следе одрони.

Упркос свим тим мукама, Луковска бања се снажно развија. Изграђени су хотели и капацитети у приватном смештају, па је број посетилаца пре епидемије ковида 19 достигао 13.000, с више од 90.000 ноћења, што је максимално коришћење капацитета. И за време епидемије посета је задовољавајућа. Пред непосредним је отварањем хотел с пет звездица и 194 лежаја са свим пратећим садржајима за терапије и забаву. То је повећање капацитета за више од 70 одсто. Вероватно да овакав брзи раст капацитета и броја посетилаца бележи мало ко у Србији. Врло је битно да сви објекти „Планинке” користе термалну воду и за грејање, па нема загађења ваздуха. Зар сви ови подаци нису повод општинској и републичкој влади да хитно предузму мере да се изгради пут до бање, имајући у виду колика се средства улажу у путну инфраструктуру на другим подручјима, а да је општина Куршумлија максимално запостављена.

Ова изградња била би утолико значајнија после најаве премијерке Брнабић да ће се градити пут како би се повезали Радан и Копаоник. Надам се да ће ово заслужити пажњу одговорних за равномеран развој Србије.

Ђорђе Ераковић,
дипл. ек. у пензији, Куршумлија