Никола Тесла на кованици евра

У рубрици Погледи, „Политика” је 26. августа објавила текст Алексе Николића под насловом „Анатомија бесмисла”, у којем се овај аутор укључио у дискусије које се воде на предлог Народне банке Хрватске да се на будућој хрватској кованици евра нађе лик Николе Тесле. Слажем се у свему са ставовима изнетим у том тексту. Укључујући се и сам у ову полемику, покушаћу да овај бесмисао докажем „до апсурда”.

Познато је да свака земља чланица ЕУ има право да на кованицу евра стави неки свој национални мотив. Поставља се основно питање шта се подразумева под појмом национални мотив. Не знам да ли је то дефинисано неком уредбом или стандардом ЕУ, али логика налаже да се ту може наћи неки појам материјалне, духовне или историјске вредности за који земља чланица процени да је од изузетног значаја за њену перцепцију од стране свих корисника те валуте. Све изван тога била би обмана. Наведени текст указује да Смиљан, родно место Николе Тесле, године 1856. када је он рођен, није било у саставу државе Хрватске, већ Аустријског царства.

У принципу, Никола Тесла и чланови његове породице могли су да се осећају Хрватима, али апсурдно је то и помислити када се зна да потиче из породице свештеника Српске православне цркве. Он сам никада се није изјаснио у вези с тим, мада је својевремено, из политикантских разлога, навођена наводно његова мисао да се „поноси својим српским и пореклом и својом домовином Хрватском”, за коју сви који су истраживали Теслин живот тврде да не постоји ниједан доказ да је то изговорио или негде записао. Ову чињеницу схватили су и они вандали који су не тако давно рушили кућу и његов споменик у Смиљану, а и они који су неколико деценија раније убили једанаест чланова породице Тесла у Јадовну. То, међутим, нису знали они који су попуњавали анкету с предлозима пет „националних” мотива за евро. Анкету су попуњавали људи, за које хоћу да верујем да су искрено веровали у то што предлажу јер су у оквиру образовног система бивше нам земље годинама васпитавани у погрешном духу.

Кад смо код анкете, поставља се још једно круцијално питање. Наиме, на територији данашње Хрватске рођен је још један великан, који би, по логици састављача анкете да је свако рођен на територији данашње Хрватске по националности био Хрват, могао да се нађе у предлозима за национални мотив Хрватске за евро. То је Гај Аурелије Валерије Диоклецијан. Његова палата у Сплиту стоји, не вековима, већ миленијум и дуже. Нико је није рушио, не зато што Диоклецијан није био Хрват, већ зато што није био Србин. Бесмисао до апсурда. Вандали који су рушили Теслину кућу с овим бесмислом би се свакако сложили. Није јасно, међутим, зашто с овом логиком не може да се сложи руководство данашње Хрватске.

На крају, не можемо да се не упитамо да ли је опседнутост Србима, која је, чини се, попримила прерогативе комплекса, јача од избора неког од предивних и значајних стварно националних мотива, којих Хрватска има у изобиљу, а који би се могао наћи на аверсу европског металног новчића.

Мирко Минић,
Београд