Портрет уметника са интернета

Дошао је тихо, путем интернет странице Јутјуб, и ушао у легенду. Владимир Протић (33), аутор интернет-серијала „Др Протић” и „Јагањац”, џез-музичар, писац и глумац, постигао је у последњих неколико година запањујућу популарност. Његови кратки и, како сам каже, трагикомични филмови, препричавају се буквално од речи до речи.

Обожаватељи наизуст знају све реплике из „Јагањца”, пародичне интернет дечије емисије, иако их та плишана лутка, иначе ован алкохоличар, која им се обраћа са тапациране столице у импровизованом луткарском позоришту, вођена сигурном Протићевом руком, најчешће исмева, вређа и псује. Мада је, како је и фер, веома самокритичан. Јагањац им говори како да се сукобе са поразом, убеђује их да треба да пију, филозофира о љубави, животу и смрти, социјалној (не)правди, а успут прати и дневнополитичке теме. Његова слава проширила се и у Хрватској и у Босни, а Владимир Протић је са својим интернет материјалом захваљујући томе имао мултимедијалне изложбе у галеријама у Новом Саду, Београду и Загребу.

Према Протићевим речима, фама око његових нихилистичких приказа живота и света на интернету кренула је сасвим случајно.

– Није то била амбициозна идеја, снимао сам то за пријатеље. Снимао сам са фото-апаратом, из шале. Прво сам радио доктора Протића 2005. године, а „Јагањца” годину дана после тога и тада, бар колико ја знам, Јутјуб није ни постојао. Онда сам чуо да је један Хрват то поставио на интернет и тако је кренуло – објашњава Протић.

Док доктор Протић, лик из интернет-серијала, у маниру искусног психијатра, или белог мага, објашњава заинтересованима како да се изборе са паклом свакодневице, на бруталан начин, („Ја сам доктор Протић и као и ви, хоћу само што се добити не може”), „Јагањац”, у форми забавне дечије емисије, извргава руглу све чега се дотакне („Децо, чујем, бирају вам улоге. Шта ћете бити? Пилоти, доктори, адвокати? Шта, шта то чујем? Татини мафијаши, мамине спонзоруше, бакини страначки кадрови? Е па децо, сад вам је све јасно...”).

– Када сам видео да је то прихваћено, направио сам циклус од четири сезоне доктора Протића, и наставио сам да радим Јагањца. Стварно ми је било невероватно колико се то људима свидело. Почели су да пишу графите са уводном песмицом, оно хеј, хај, Јагањац. Вероватно им се свидело зато што је кратко, све траје око минут и по, а потрефио сам и тренутак, каже Протић.

Сматра да се млађи још и нешто питају, чуде се још животу, па им је интересантно. Док су старији, у које убраја и себе, ушли у систем и не размишљају. Ипак, чини се да генерација која је стасавала у деведесетим годинама прошлог века, махом лишена илузија, најбоље прихвата Протићеве шале.

(/slika2)– Изненађују ме млађи људи. У тим снимцима има доста локалних штосова, као што се помиње овај драгстор испред ког седимо, „Код Рамбујеа”. Настао је 1999. године, пред бомбардовање, тако је и добио име. На оба места су вођени озбиљни преговори. Када сам био у Хрватској, рекли су ми да сви знају ко је делфин Јоца, кога помињем у једном епизоди „Јагањца”. Чудно је, у Хрватској сам први пут морао да потписујем аутограме, присећа се Протић.

Он је и коаутор књиге „Телекс” са Немањом Моравићем Балканским. Њихово дело је писано у форми лажних вести и временом је, као и Протићеви филмови, стекло приличну популарност.

– Приметио сам да би људи хтели да будем доктор Протић у природи, што стварно нисам. Најлуђа ствар коју сам чуо о себи је да сам био на ратишту, па сам тамо полудео. То ми се допало, са осмехом напомиње Протић. Претпоставља да је асоцијација за то била епизода „Јагањчева лествица кошмара” у којој, са снажном антиратном поруком, пародира филмове „Џејкобова лествица кошмара” и „Лепа села лепо горе”. Протић није био у рату, али је служио у чувеној 63. падобранској јединици у Нишу. Осим тога, води и џез бенд „Владимир Протић квартет”, у којем свира трубу.

– Тренутно немам никаквих планова, волео бих да се више ангажујем око свирке, пошто сам недавно остао без посла као ноћни чувар у парфимерији. Ускоро би требало да се појави и сајт са мојим радовима.

За то време, Протић припрема нове епизоде популарног „Јагањца”. А љубитељи његовог лика и дела на интернету и даље могу да слушају Овидијеве стихове на латинском, које Протић научио од баке и успешно их филује аутентичним српским псовкама. Ту је и Јагањац који, у маниру хроничара нашег времена, објашњава како је чувена кравица са тетрапака остала без цвета у коси. И објашњава „шта бива кад се историја под тепих скрива”.

На интернету се, у међувремену, појавио и лажни доктор Протић, а Протић нам открива да је то његов пријатељ Немања Моравић. Код Протића у стану су снимили лажног доктора и затим га пустили на интернет, правећи још једну мрежну ујдурму. 

– Мислим да је трик у томе што сву невољу, коју изричем, износим на весео начин, изврћем је руглу и претварам је у смех. Доктора Протића више нећу радити, јер се живот базира на две ствари: језику и таштини. А доктор је све рекао, следећа епизода би била само тишина, то никог не занима. И, мало ми је криво што је Јагањац отишао у политику, објашњава своју поетику Владимир Протић. Одбио је да се фотографише за „Политику”, истичући да је то противно његовим ставовима.

– Извињавам се, ја нисам битан, важно је оно што радим. Чак и у интервјуу за телевизију нисам дао да ме снимају, каже Протић.

Не мисли да би могао да уновчи Јагањца јер, ако би ушао у комерцијалне воде, каже Протић, то би био крај. Комерцијално или не, Протић није зарадио ништа, а на интернету већ увелико круже филмови са једне журке, вероватно у Бањалуци, на којој припити гости на сав глас певају уводну песмицу из серије: хеј, хај, Јагањац, Јагањац, Јагањац... а вероватно је и продаја плишаних оваца знатно скочила.