Последице етничког чишћења

Шта се стварно десило на просторима бивше СФРЈ? Који је народ протеран са својих огњишта, а који народ се сада највише осуђује? По тој западној оцени произлази да су Срби сами себе протеривали с вековних огњишта у Крајини, на Космету, у Сарајеву...

Ко је изазвао рат у бившој Југославији? Да ли нам је познато да су на тим просторима где су били Срби, пре ратних дејстава формиране паралелне структуре власти супротне тадашњем уставном поретку, почев од Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Космета? Идемо редом. У Словенији су доказани злочини њихове територијалне одбране према младим војницима и за та недела још нико није одговарао. У Хрватској су Срби успоставили своју локалну власт по угледу на њихове „Зенге” ради одбране од проусташких снага. Уз свесрдну помоћ страног фактора сви Срби су етнички очишћени са својих простора, јавно, пред нашим очима. О томе на Западу баш нико нема чак ни коментар, а камоли осуду. Да ли је то нормално ако се упореди са овом савременом „Олујом” према Србима која је управо на делу?

Сви причају о геноциду, а нико од оних који нам забрањују да причамо не указује на страшне последице које су задесиле највише српски народ. Где је тај српски народ из Крајине, Сарајева (Сарајево је својевремено, пре протеривања, било највећи српски град) и са Космета? Ко је њих протерао? Ко је у Хрватској одговарао за масовно протеривање једног народа? Који су узроци и поводи злочина баш у Сребреници? Да то није можда узрочно-последична веза с прекомерном осветом коју су пре тога муслиманске снаге на челу са Насером Орићем извршиле у непосредној близини Сребренице? Само стављање неоправданог белега на цео српски народ за нешто што у стварности није било јесте заправо потпуна стигматизација тога народа и његово изопштење из светског поретка.

Србе западни медији сада приказују као да су најгори народ на свету. Невиђена кампања и активизам муслимана којим траже од „Гугла” и „Твитера” да се забрани говор мржње јесте поновна замена теза. Ми не говоримо да није било злочина, већ говоримо да је и Гидеон Грајф утврдио да се тамо није догодио злочин геноцида. Последице по један народ у погледу злочина и злочина геноцида су несагледиве и неупоредиве. Прво су узроковали ратове на нашим просторима, онда су Србе протерали из оних места која су им витална, затим су поставили своје судије да утврде како су само њихови команданти наредили злочин геноцида, па сада забрањују да такву истину коју су нам сервирали уопште коментаришемо. У супротном ћемо у затвор.

Сувише је провидна та конструкција, јер Срби нису нити ће бити народ који ће њихову лаж прихватити као истину. Та лаж може да кошта Србе биолошког опстанка уколико нас неке веће силе не заштите од помаме усмерене према нама. Забранити говор на друштвеној платформи, да се каже да ми нисмо планирали злочине геноцида, то није говор мржње. Ми никога не мрзимо и саучествујемо у болу породица које су изгубиле своје најближе, али не дозвољавамо да нам прилепе етикету с ознаком „геноцид”, јер то каже и господин Гидеон Грајф, а не само Срби. Питајте њега зашто то није геноцид већ само злочин. Прихватање једне такве конструкције, за коју се полако лобира и на великим друштвеним мрежама, и олако суђење којекаквим резолуцијама којима се увеличава почетна неистина и којом се осуђује само један народ, Срби неће никада дозволити и поред њихове огромне надмоћи у свим средствима масовних комуникација.

Забрана изношења истине на „Гуглу” и „Твитеру” није никакво ширење мржње (коју идеју и ми подржавамо) већ одвођења на потпуно други колосек унапред конструисаних циљева који се постепено, уз протеривање Срба, остварују од самог почетка распада бивше заједничке државе. На крају, Срби су, што милом, што силом, напустили своја огњишта и они који су преживели потуцају се по Србији и белом свету. Заборављају да је главна одлика геноцида управо етничко чишћење свим недозвољеним средствима. Који народ има те последице?

Симо С. Стокић,
дипл. правник