Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КУЛТУРНИ ДОДАТАК 2.10. 2021.

По Пе-еС-у

Посебан проблем представља писање страних скраћеница. То је могуће чинити изворном латиницом или преобликовано, нашом ћирилицом. У неким случајевима, међутим, страни модел не омогућава пресловљавање на ћирилицу
(илустрација Новица Коцић)

СЛОВО О ЈЕЗИКУ

У редакцију Политике пристигло је неколико дописа. Читалац из Београда Зоран Стаменковић пише да је приметио како се „под утицајем енглеског језика скраћеница P. S. (post scriptum) изговара као пи-ес“ и коментарише: „С обзиром на то да та скраћеница потиче из латинског језика и њено значење је ‘после написаног’, молим Вас за коментар како је правилно изговарати наведену скраћеницу“.

Најпре да кажем нешто о овом типу скраћеница (састављених од почетних слова вишечланог назива), о тзв. акронимима или верзалним скраћеницама. Постоји извесно шаренило и неуједначеност у њиховом писању и изговарању. Оквирна правила, проистекла добрим делом из праксе, јесу следећа:

 1. Скраћенице које се састоје само од сугласника (ПТТ, ТВ, ММФ, СДК и сл.) најчешће се читају по абецедним називима слова: Пе-Те-Те, Те-Ве, еМ-еМ-еФ, Ес-Де-Ка и сл. Није, међутим, неуобичајено ни азбучно читање – слово по слово, као: СКЦ, ГСП, ФСЈ и сл.

2. Уколико скраћенице, и наше и стране, имају самогласник, па их је могуће лако изговорити, читаће се сливено, као да су врста речи: СУП, МУП, НИН, САНУ, УНЕСКО и сл. У неким случајевима назив организације о којој је реч преводи се на српски језик, па се од тог назива прави „српска“ скраћеница, као: ОУН (Организација уједињених нација, уместо изворног UNO – United Nations Organization).

3. Енглеске скраћенице често одступају од начелног правописног правила да стране скраћенице треба изговарати на латински начин (нпр., OECD као О-Е-Це-Де), па се спелују на енглески начин (јер се тако лакше препознају): Би-Би-Си, Си-Ен-Ен, Еф-Би-Ај и сл.

(фото А.Васиљевић)

Посебан проблем представља писање страних скраћеница. То је могуће чинити изворном латиницом или преобликовано, нашом ћирилицом. У неким случајевима, међутим, страни модел не омогућава пресловљавање на ћирилицу (не би било згодно написати ФВ уместо VW или ЦВ уместо CV).

Латинска скраћеница P. S. (post scriptum), која може да се пише и ћирилицом П. С., односно спојено, без тачака ПС, а на коју нас упућује наш читалац, свакако не треба да се изговара на енглески начин. Уобичајено је да се то чини по азбучним називима слова – ПС. Читање по абецедним називима теоријски је могуће (Пе-еС), али се није уобичајило, јер подсећа на скраћеницу која у војсци означава Правила службе, а ушло је и у разговорни језик – када је нешто (урађено, сређено и сл.) како треба, каже се да је по Пе-eС-у.

***

Друго писмо стигло нам је од професорке Радмиле Никчевић Брајовић. У њему се каже: „У овом времену слабости свих врста прилог јако баш је „ојачао“. Понавља се врло често у писаним текстовима, у репортерским и разговорним прилозима на ТВ, у усменом говору. Пораст осећања, и расположења, и мишљења, и љутње, и претње, и побуне … упорно се њим исказује. Има ли прикладнијих синонима: веома, врло, посебно, нарочито, снажно, или др.? Јако исцрпљује.“

Овом запажању наше читатељке нема се шта додати, осим, можда, да се сетимо још неких прилога којима се, попут ових које она наводи, може заменити прилог јако. У зависности од контекста, уместо јако може стајати прилог силно (силно желети), жестоко (жестоко се посвађати), чврсто, тесно (чврсто/тесно се везати за некога) или конструкције у великој мери/количини/степену (изражено, развијено, испољено итд.).

 

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

jeremija
Zašto kraticu FIAT uporno u Politici pušete Fi-j-at???
Земунац
@Коста Многе скраћенице су постале опште познате и ушле су у речнике многих језика и нико их не изговара слово по слово. Тако је и са скраћеницом ФИАТ, која је од скраћеница постала реч Фиат. Проблем је само што многи умећу ''ј'', иако нити треба, нити је по правопису. То је из простог незнања. Ако би се владали по тој логици онда би требало да пишемо: камијон, авијон итд.
Коста
Добро питање. ФИАТ није име (као Србија, Италија, итд) неко акроним (скраченица) за Италијанску фабрику аутомобила Торина (Fabbrica Italiana Automobili Torino). У многим језицима скраченице се пишу с тачкцима, што онемогућава да се изговарају као реч или име, дакле Ф.И.А.Т.
Коста
Како се ово правописно решавало у прошлости, рецимо од увођења Вукове реформе 1868. па све до данас?
Коста
Судећи по одговорима, НИКО не зна! Где су српски језички стручњаци?
Jovan
Clanak je u redu i svakako se slazem da treba izgovarati onako kako to nas jezik propisuje, ali bojim se da je naslov pogresan. "Po pe-es-u" nema ama bas nikakve veze sa latinskim P.S.-om. vec je domaca skracenica koja je u upotrebu usla iz vojnickog zargona. Duza verzija je "po pravilu sluzbe" sto je naziv vojne brosure koja (otprilike) propisuje kako se sta radi u vojsci.
Aпас
Наслов одговара теми и примерима - лепо је објашњено шта је „по ПС-у“ у нашем језику што се тиче изговора и правописа ПС/П.С. (post scriptum). Има везе са ПС (Правила службе) јер се исто пише, па може да дође до забуне. Објашњено је, и како се у изговору разликује ПС (post scriptum) од ПС (Правила службе).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.