Недеља, 26.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

​У Србији два пута више депресивних

Пандемија више угрозила жене, млађе особе и образованије слојеве
(Pexels)

У Србији је свака осамнаеста особа између 18 и 65 година депресивна. Проценат депресивних особа се удвостручио у односу на препандемијски период: са два- три процента, према проценама Националног истраживања здравља становништва Србије из 2013. и 2019. године, на 5,7 одсто колико износи сада. Код нас је тренутно у порасту депресивност благог до умереног интензитета – вероватно реактивни тип сметњи. Депресивност јаког интензитета (са суицидалношћу у више од 80 одсто случајева) и пре пандемије, као и током пандемије, подједнако је учестала у Србији и износи 0,4 одсто.

Ово су тек неки од прелиминарних података прве Националне студије о утицају ковида 19 на психу, великог и јединственог истраживачког пројекта, које је одобрио и финансира Фонд за науку Републике Србије. Пројекат који је назван „Cov2Soul.RS” има за циљ да прикупи поуздане научне доказе о томе да ли је и колико пандемија утицала на душевно здравље становништва Србије, а истраживачки тим поводом Светског дана менталног здравља изнео је за сада само неколико података о учесталости депресивности на основу тренутно прикупљених података.

Стручњаци поручују да бити депресиван још не значи да те особе имају дијагнозу психијатријског поремећаја, али то јесте знак да постоји бол у души и да треба потражити подршку.

(Unsplash)

Наводе и да је пандемија више угрозила жене, млађе особе и становништво које на социјално-економској лествици себе оцењује боље (образовање, положај, приходи).

„Пре пандемије учесталост депресивности у земљама ЕУ процењена је на 6,6 одсто. Све време – и пре пандемије али и сада – у Србији је мање депресивних у поређењу са ЕУ – разлоге за то тек треба утврдити. Два пута више депресивних током пандемије забележено је не само у Србији, већ и у другим земљама Европе – проценат депресивних током пандемије тако достиже 13 одсто у Великој Британији, од 18 до 21 процента у Аустрији”, наводи се у саопштењу истраживачког тима објављеном на сајту Института за ментално здравље.

Аутори ове студије су упозорили и да су онлајн анкете непоуздане у праћењу психичких поремећаја у Србији. Тако информације да је код нас, месец дана након проглашења ванредног стања 28,9 одсто испитаника пријавило умерену до тешку депресију, а које су се појављивале у медијима, могу сасвим искривити реалну слику о броју депресивних. Подсећају и да душевно здравље треба сматрати једним од приоритета јавног здравља, па је важно да се закључци о психичком здрављу и болестима ослањају на репрезентативне, уместо на пригодне или пристрасне узорке. Најважније је да се избегава сензационализам.

Анализа ефеката пандемије на психичко здравље тек следи, а финални резултати Националне студије, који се очекују у првој половини 2022. коначно ће расветлити учесталост психијатријских поремећаја и јачину ковид-стрес синдрома у нашој популацији, а добићемо и податке о здрављу уопште, о употреби лекова за смирење, о усамљености, о уверењима око настанка и ширења пандемије, о добрим и лошим странама актуелне ситуације.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ilija
Nosimo maske, zatvarani smo i kažnjavani, škole - razbijene glupom onlajn nastavom, kultura na izdisaju, pola nauke laže. Mediji potpuno zatrovani kovid-lažima... Život u ropstvu.
Olja
Naravno, narod se zastrašuje sa svih strana, preti se propusnicama, a cene rastu u nebo. Mnogo je laži i manipulacija globalista.
Вељац
Они одрасли у време 90их у зони, ових година само гледају како да побегну одавде, толико им је то време урезано, замислите сада децу одраслу у ова времена са маскама на лицу без школе него преко екрана и остало, замислите те болести за 5 година, па погледајте билтен статистичког завода 18,2 смртност на 1000, врх светски, а 8,8 рођених, наравно други су криви, немогуће је да наши предводници већ три деценије у нечем греше, Ф32 ми каже да су безгрешни, ма не верујем.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.