Сахрањени израелски војници

Израелски војници, због чије отмице је 2006. године почела инвазија Израела на трупе Хезболаха у Либану, јуче су сахрањени уз највише војне почасти. На војним гробљима у Нахарији и Хаифи, одвојеним сахранама Ехуда Голдвасера и Елдада Регева присуствовало је неколико хиљада ожалошћених, међу којима и израелски премијер Ехуд Олмерт и министар одбране Ехуд Барак.

Након молитви над гробом Регева, како преносе израелски медији, Барак је поновио раније обећање дато на сахрани Голдвасера да ће Израел увек настојати да врати своје војнике кући.

„Нисмо се надали оваквом повратку Елдада и Удија (Ехуда) у Израел. Ми немамо другог избора, већ да живимо под претњом мача у непријатељском региону”, рекао је Барак, нагласивши да Израел неће оклевати да води жесток рат против тероризма.

Барак је најавио и да Израел неће одустати од настојања да се врати трећи отети војник Гилад Шалит, кога су у јуну 2006. године отели палестински екстремисти у нападу из Газе на југ Израела.

Опраштајући се од сина, Голдвасерова мајка Мики је рекла да рат који је почео отмицом војника треба посматрати као победнички, јер је показао снагу нације.

Карнит Голдвасер, која је месецима водила кампању за пуштање отетих војника, означила је сахрану супруга као крај двогодишњег путовања. Будући да се до пре два дана није поуздано знало да ли су отети војници живи или мртви, породице су до тренутка прекјучерашње размене за пет заробљених бораца Хезболаха гајиле наду да ће видети живог бар једног од њих. Међутим, када је Хезболах допремио два црна ковчега, Израелци су били шокирани. Приликом обдукције утврђено је да су војници убијени још приликом отмице.

У Либану, пак, и јуче је настављено бучно славље у част размене ослобођеног Самира Кунтара, који је у Израелу био осуђен на доживотну робију за напад 1979. године, у коме је убијено четворо Израелаца. Кунтара је као хероја дочекао Валид Џумблат, лидер заједнице либанских Друза, којима Кунтер припада.

Отмица израелских војника 12. јула 2006. године изазвала је рат између израелске војске и Хезболаха, али израелски циљеви нису постигнути ни после 34 дана сукоба, јер Хезболах није сломљен.

Јучерашњу размену вођа Хезболаха Хасан Насралах прогласио је за победу, док израелски званичници тврде и даље да је њихова земља морални победник у том сукобу, у коме је погинуло 160 Израелаца, углавном војника, и 1.200 људи у Либану, махом цивила.

Безмало сви израелски листови објавили су јуче фотографију удовице војника Голдвасера, Карнит, како је теши израелски премијер Ехуд Олмерт над ковчегом супруга. Та фотографија се сматра сликом и приликом коначног завршетка рата, који већина аналитичара оцењује као неуспех за Израел.

Због чврстог става да не оставља погинуле на бојним пољима, Израел је морао да плати високу цену размене живих за мртве, што ових дана изазива преиспитивање јер се оцењује да је можда плаћена превелика цена у размени.

Осим тога, после размене затвореника, израелски одбрамбени стручњаци и званичници брину да би Хезболах могао да тежи прорачунатом изазивању сукоба и напетости дуж либанско-израелске границе. Наиме, Израелце је забринуло не само то што је лидер Хезболаха лично присуствовао свечаном дочеку ослобођених Либанаца, већ што је том приликом најавио да ће његова организација сада покушати да ослободи либанску земљу, коју, по оцени Хезболаха, Израел још држи.

После безмало 18 година окупације, израелска војска се 22. маја 2000. године повукла из јужног Либана у складу са Резолуцијом 425 Савета безбедности УН, донетом још 1978. године. Премда су УН потврдиле да је повлачење било до међународних граница, остало је спорно подручје такозване Шеба фарме на Голанској висоравни, за које Хезболах тврди да припада Либану, а Израел да је освојено од Сирије у рату 1967. године.