Среда, 26.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Жуте дуње, мука велика

Србија у европским оквирима у самом врху по производњи дуња, воћа које тражи велика улагања, осетљива је и тешка за узгој, а плодови су често на мети лопова
Панчевац Сава Џинић у свом дуњаку (Фото: О. Јанковић)

Панчево ‒ Дуња се у Србији гаји на око 2.000 хектара, највише у околини Александровца, Блаца и Краљева, а берба овог воћа управо се приводи крају и у јужном Банату.

Тако је и на парцели Панчевца Саве Џинића, који је свој дуњак засновао пре четири године, ове јесени убрао је око пет и по тона, а за три до четири сезоне, достићи ће оптималне количине од око осам тона. Ова година је, прича Сава, била неповољна, јер је пролеће било кишовито, а лето сушно.

„Кошава је већим делом обрала род, чак и док је дуња још била зелена. Тиме нам је посао био отежан, јер смо плод морали да сакупљамо са земље. Дуња је с једне стране лакша за узгој, јер тражи мање прскања, може да одстоји, па зато није ризична у пласману. Такође, лако се бере, па не морамо да додатно ангажујемо људе, радимо породично. Али, осетљива је на болести, и зато је воћари ређе гаје. Највећи проблем је ервинија, штеточина која може да уништи цео засад”, објашњава за „Политику” Џинић, који прве количине рода оставља за сопствене потребе, а остало иде за ракију.

 Дуња је веома тражена, уз то и дефицитарна, па каже да са пласманом нема проблема. Све што произведе, оде још док је на дрвету. Ипак, као узгајивач почетник, истиче да је и даље на нули, јер су улагања огромна, требаће времена да се све то врати. За већи и квалитетнији род, требало је, пре свега, обезбедити воду, па је ископан бунар, али и разведен систем кап по кап. Ту је и стално учење, литература, а за следећу сезону мораће да набави и камп приколицу за ноћна дежурства, јер дуње су на цени и међу лоповима.

„Крстаре стално атаром, прате ситуацију, уз то им иде на руку што је ово воће лако обрати. И није штета коју нам направе само финансијска, већ је то и отимање плодово нашег великог труда, култувирања, прскања, орезивања, обезбеђивања опрашивања. Много је рада и бриге да све буде урађено на време и како треба, род се чека дуго, а онда га неко само покупи”, каже Џинић.

Уз све специфичности и тешкоће, Србија је последњих година по производњи дуња у самом врху Европе, па и у свету. Овај податак саопштио је Одбор за село САНУ, уз констатацију да је ово воће велика развојна шанса наше земље, али нажалост недовољно искоришћена. Путују српске дуње у Руску Федерацију и у Босну и Херцеговину, док струка препреке на том путу види у високим почетним улагањима и релативно дугом чекању да засади почну да зарађују, па констатује, да за сада о дуњама слабо размишљају и произвођаћи, али и држава.

Цена дуње на пијачним тезгама достиже 120 динара за килограм док је у откупу на велико, више од упола нижа и варира између 45 и 55 динара. Ипак, прича Сава Џинић, производња ракије дуњеваче је прича за себе. Много зависи од мајстора, а он ову деликатесну ракију справља само од воћки које су претходно опране, ољуштене и очишћене од коштица. Дуња тражи и посебне услове, јер у време кад доспева већ су ниске температуре, што угрожава процес врења, па се користе природни квасци који из ње извлаче максимум. Тако, од 100 килограма овог захтевног воћа изађе максимално 10-12 литара најскупље ракије препеченице.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

vox ex populi
Pa, ne ide voće u Panoniji. Ko vas na to nagovorio? Em mraz, em magla, em košava!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.