Četvrtak, 27.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Žute dunje, muka velika

Srbija u evropskim okvirima u samom vrhu po proizvodnji dunja, voća koje traži velika ulaganja, osetljiva je i teška za uzgoj, a plodovi su često na meti lopova
Панчевац Сава Џинић у свом дуњаку (Фото: О. Јанковић)

Pančevo ‒ Dunja se u Srbiji gaji na oko 2.000 hektara, najviše u okolini Aleksandrovca, Blaca i Kraljeva, a berba ovog voća upravo se privodi kraju i u južnom Banatu.

Tako je i na parceli Pančevca Save Džinića, koji je svoj dunjak zasnovao pre četiri godine, ove jeseni ubrao je oko pet i po tona, a za tri do četiri sezone, dostići će optimalne količine od oko osam tona. Ova godina je, priča Sava, bila nepovoljna, jer je proleće bilo kišovito, a leto sušno.

„Košava je većim delom obrala rod, čak i dok je dunja još bila zelena. Time nam je posao bio otežan, jer smo plod morali da sakupljamo sa zemlje. Dunja je s jedne strane lakša za uzgoj, jer traži manje prskanja, može da odstoji, pa zato nije rizična u plasmanu. Takođe, lako se bere, pa ne moramo da dodatno angažujemo ljude, radimo porodično. Ali, osetljiva je na bolesti, i zato je voćari ređe gaje. Najveći problem je ervinija, štetočina koja može da uništi ceo zasad”, objašnjava za „Politiku” Džinić, koji prve količine roda ostavlja za sopstvene potrebe, a ostalo ide za rakiju.

 Dunja je veoma tražena, uz to i deficitarna, pa kaže da sa plasmanom nema problema. Sve što proizvede, ode još dok je na drvetu. Ipak, kao uzgajivač početnik, ističe da je i dalje na nuli, jer su ulaganja ogromna, trebaće vremena da se sve to vrati. Za veći i kvalitetniji rod, trebalo je, pre svega, obezbediti vodu, pa je iskopan bunar, ali i razveden sistem kap po kap. Tu je i stalno učenje, literatura, a za sledeću sezonu moraće da nabavi i kamp prikolicu za noćna dežurstva, jer dunje su na ceni i među lopovima.

„Krstare stalno atarom, prate situaciju, uz to im ide na ruku što je ovo voće lako obrati. I nije šteta koju nam naprave samo finansijska, već je to i otimanje plodovo našeg velikog truda, kultuviranja, prskanja, orezivanja, obezbeđivanja oprašivanja. Mnogo je rada i brige da sve bude urađeno na vreme i kako treba, rod se čeka dugo, a onda ga neko samo pokupi”, kaže Džinić.

Uz sve specifičnosti i teškoće, Srbija je poslednjih godina po proizvodnji dunja u samom vrhu Evrope, pa i u svetu. Ovaj podatak saopštio je Odbor za selo SANU, uz konstataciju da je ovo voće velika razvojna šansa naše zemlje, ali nažalost nedovoljno iskorišćena. Putuju srpske dunje u Rusku Federaciju i u Bosnu i Hercegovinu, dok struka prepreke na tom putu vidi u visokim početnim ulaganjima i relativno dugom čekanju da zasadi počnu da zarađuju, pa konstatuje, da za sada o dunjama slabo razmišljaju i proizvođaći, ali i država.

Cena dunje na pijačnim tezgama dostiže 120 dinara za kilogram dok je u otkupu na veliko, više od upola niža i varira između 45 i 55 dinara. Ipak, priča Sava Džinić, proizvodnja rakije dunjevače je priča za sebe. Mnogo zavisi od majstora, a on ovu delikatesnu rakiju spravlja samo od voćki koje su prethodno oprane, oljuštene i očišćene od koštica. Dunja traži i posebne uslove, jer u vreme kad dospeva već su niske temperature, što ugrožava proces vrenja, pa se koriste prirodni kvasci koji iz nje izvlače maksimum. Tako, od 100 kilograma ovog zahtevnog voća izađe maksimalno 10-12 litara najskuplje rakije prepečenice.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

vox ex populi
Pa, ne ide voće u Panoniji. Ko vas na to nagovorio? Em mraz, em magla, em košava!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.