Бела кућа против ОПЕК-а и америчких нафташа

Амерички председник Џозеф Бајден ушао је ове седмице у нову фазу политичке борбе за снижавање рекордне цене нафте на домаћем и светском тржишту, и то након узастопног овогодишњег игнорисања ОПЕК-а да услиши апеле Вашингтона и повећа извоз барела. Први пут у историји, амерички лидер и председник Кине Си Ђинпинг у видео-разговору почетком седмице расправљали су о могућности да – упркос односима затегнутим кад је реч о бројним питањима – Вашингтон и Пекинг уочи предстојеће зиме симултано пусте нафту из домаћих стратешких резерви на тржиште.

Исти предлог Вашингтон је упутио Индији, Јапану и Јужној Кореји. Збирно, овај квинтет (САД, Кина, Индија, Јапан и Јужна Кореја) представља групу водећих светских увозника нафте, који се већ месецима мање-више жустро вајка због за сада непопустљиве одлуке „ОПЕК-а плус” да свету у јеку асиметричног привредног посткорона опоравка додаје по 400.000 барела нафте месечно до краја 2022. године.

Најновија петро-иницијатива Вашингтона усмерена ка водећим азијским увозницима нафте (и претпостављеним ривалима код снабдевача), представља упадљиви отклон од раније праксе Вашингтона да координише потезе с чланицама групације ОЕЦД, тј. водећим економијама развијеног света. Кина и Индија иначе нису сталне, већ придружене чланице ОЕЦД-а. Другим речима, отвара се могућа нова линија здруживања најjачих светских потрошача нафте.

У међувремену, потенцијална поплава нафте из домаћих стратешких петро-резерви Вашингтона, Пекинга, Њу Делхија, Токија и Сеула није једина акција коју Бела кућа планира у рвању са све скупљим бензином и нафтним дериватима у САД и шире.

Наиме, шеф Беле куће затражио је ове седмице од америчке Федералне трговинске комисије да покрене истрагу против две најјаче нафтне компаније САД: „Ексон мобајла” и „Шеврона”. Прецизније, председник Бајден је у писму Лини Кан, шефици Федералне трговинске комисије, затражио да се провери да ли су највеће домаће петро-компаније, укључујући „Ексон мобајл” и „Шеврон”, уплетене у „потенцијално незаконито понашање”, због које Американци плаћају прескуп бензин, пренео је „Фајненшел тајмс”. Према Бајденовом уверењу, „све више је доказа о понашању против потрошача” на тржишту, уз напомену да две „највеће компаније за нафту и гас,  мерено тржишном капитализацијом”, планирају „милијарде долара откупа акција и дивиденди”, чак и док цене на пумпи настављају да расту, наводи лондонски дневник.

На шта би могла да изађе ова истрага Вашингтона против челних компанија америчког бизниса, загонетка је.

У међувремену, ни Капитол хил не седи скрштених руку кад је реч о папреној цени бензина (галон је данас 60 одсто скупљи него лане у исто време, док, на пример, у Калифорнији цена обара историјске рекорде).

Наиме, у Конгресу навелико разматрају да ли би требало забранити извоз америчке нафте (последњих месеци Америка је продавала страним купцима око три милиона барела дневно, што је више него извоз Кувајта), или можда додатно заоштрити односе с ОПЕК-ом?

Један од предлога јесте да се на снагу врати закон против картела из 1890. године, којим је својевремено сломљен монопол америчког „Стандард ојла”. Према тој замисли, ОПЕК би могао да буде проглашен картелом који, према америчким законима, незаконито манипулише ценом нафте, те би стога могао да буде позван да намири илегално стечену зараду. Колико је до евентуалног изгласавања ’римејка’ закона из 1890. године (таквих је иницијатива било и ранијих деценија, али су одбијене), неизвесно је.

Шта би могао бити евентуални одговор ОПЕК-а и „ОПЕК-а плус” на најновије међународне дипломатске петро-маневре Вашингтона, биће јасније након седнице 23 петро-државе, чланице удружења „ОПЕК плус”, заказане за 2. децембар.

У међувремену, званични Пекинг је ове седмице потврдио да разматра пуштање нафте из домаћих стратешких резерви на тржиште. Истовремено, остало је неизвесно колико је разговор Бајдена и Сија утицао на најаву да би један од водећих увозника нафте могао да уђе у подухват обарања цене барела, које већином набавља од ОПЕК-а. Истовремено, Токио и Сеул за сада уздржано реагују на најновију петро-иницијативу Беле куће. Индија је у међувремену, након поновљене одлуке ОПЕК-а да не повећава извоз, смањила свој увоз барела из Саудијске Арабије за четвртину.

Да ли ће САД успети да окупи Кину, Индију, Јапан и Јужну Кореју на петро-акцију пре седнице ОПЕК-а, није сасвим извесно. Америчка инвестициона банка Голдман Сакс упозорава да би евентуално пуштање америчке нафте из четири подземна мегабункера дуж обала Луизијане и Тексаса на домаће тржиште само привремено подстакло пад цене стрaтешког енергента. Посматрачи истовремено упозоравају да су америчке стратешке резерве нафте (око 660 милиона барела) данас на најнижем нивоу од 2003. године, као и да су рекордна повлачења из те „петро-банке” већ у току. Истовремено, на Волстриту скрећу пажњу америчкој администрацији да би евентуална забрана извоза нафте из САД изазвала „неслућени хаос” на светском петро-тржишту.