Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Уз ковид 19, први пут и дијагноза дијабетеса

Лекари примећују да се у доба пандемије повећао број новооткривених случајева: током болничког лечења корона инфекције многима је уведена инсулинска терапија, а међу њима су и особе у доби између 20 до 40 година
(Pixabay)

Пандемија вируса корона додатно је увећала проблеме оболелих од дијабетеса. О томе свакодневно сведочи и др Љиљана Миловановић, интерниста-ендокринолог у Специјалној болници „Меркур” у Врњачкој Бањи, која је од 2008. године Национални центар за дијабетес.

– Имамо прилив на хиљаде пацијената оболелих од шећерне болести сваке године, па је тако било и током претходне две, с кратким паузама када смо прекидали с радом, јер смо били ковид болница. По завршетку првог таласа стигао је и први налет оболелих од дијабетеса, чије се погоршање могло довести у везу с короном: високи шећер код неких био је последица некретања, слабе физичке активности, већег калоријског уноса хране и последице страха, али и ковид 19 инфекције. Све то заједно допринело је да имају нерегулисани шећер. Некима је била потребна корекција терапије таблетама или им је било потребно увођење нове терапије или инсулина – објашњава за „Магазин” докторка Миловановић.

Др Љиљана Миловановић (Фото лична архива)

Онда су се ствари промениле, толико да су и сами лекари, који се годинама баве лечењем дијабетеса, били изненађени.

– У каснијим фазама, када су уследили нови таласи короне и примања вакцина, све већи број пацијената долазио је с новооткривеним дијабетесом. Болест је дијагностикована први пут како код млађих пацијената у доби између 20 до 40 година, тако и код старијих особа. Обично је старијим пацијентима, током болничког лечења од ковида 19, уведена инсулинска терапија, која је за неке била трајно решење или краткотрајно, до момента када је било могуће решити повећане вредности шећера у крви таблетама или дијабетским режимом исхране – каже наша саговорница.

Она додаје да су поменути млађи људи у већини случајева имали предиспозиције за дијабетес тип два: били су гојазни, мало су се кретали, под свакодневним су стресом или у породици већ имају случајеве оболевања од шећерне болести.

Како већ дуже од годину и по дана живимо с пандемијом и како она више не треба да буде изговор да се не потражи лекарска помоћ у случају погоршања или да се не води рачуна о здрављу, докторка поручује и следеће:

– Особе с дијагнозом шећерне болести сада би требало да се врате на пређашњи начин поштовања мера лечења. Готово сви пацијенти који сада долазе кажу да су имали ковид 19. Имала сам и ја корону и желим да заборавим на то! Тако саветујем и пацијентима који се лече од дијабетеса. Уколико их нешто акутно не угрожава, уколико немају компликације на крвним судовима, саветујем им да наставе, пре свега, са смањењем телесне тежине, јер сви су углавном добили неколико килограма више него што су имали раније услед некретања или због употребе лекова који доводе до повећања телесне масе. Важно је да се врате на очекиване вредности шећера у крви у току дана, да имају више физичке активности – набраја др Миловановић.

Такође, подсећа да су важне и чешће контроле, односно самоконтроле вредности шећера у крви, као и повратак на стари режим јављања надлежном лекару. По њеним речима, пацијенти у доби од 40 до 90 година, који имају дијабетес тип два, треба два пута годишње да се јаве ендокринологу ради контроле свог стања, понекад и чешће на три до четири месеца.

 – Најбоље је да се пацијент најпре јави свом изабраном лекару, али ако он није у могућности да коригује повећане вредности шећера, дужан је да га упути интернисти. Ако су резултати и даље лоши, интерниста треба болесника да упути на преглед код супспецијалисте ендокринолога – каже др Миловановић и подсећа да сада постоји и нови вид контроле уз помоћ телемедицине, лечења „на даљину”. Једна од нових могућности је да на платформи „Докток” изаберу лекара с којим могу да поразговарају о свом здравственом стању и отклоне све дилеме које имају.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.