Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КУЛТУРНИ ДОДАТАК, 20. 11. 2021.

Истресање тела

На мојим перформансима публика у Сплиту била је врло резервисана, у Торонту су се пак окупљали у групу, стрпљиво чекали да перформанс отпочне, у Битољу је једно дете узело учешће у перформансу, у Београду су се неки идентификовали са ситуацијом
Тања Остојић (Фото: Мигуел Гомез)

ИНТЕРВЈУ

Тања Остојић (1972) је интердисциплинарна и перформанс уметница. Дипломирала је и магистрирала вајарство на Универзитету уметности у Београду, а од 2003. године живи и ради у Берлину. Магистрирала је савремену уметност у Нанту у Француској  и пост магистарске интердисциплинарне студије на Универзитету уметности у Берлину. Међународно је препозната као пионирка институционалне родне критике, а њен рад одвија се у пољу ангажоване феминистичке уметности. Критичари британског Гардијана уврстили су Тању Остојић на листу 25 најбољих уметника 21. века 2019. године.

У Београду је недавно одржана њена изложба Mis(s)placed Women? и пратећи перформанс. У Галерији „Подрум” Културног центра Београда и Новој галерији визуелних уметности (НГВУ) представљени су видео-радови, фотографије, записи и остали документи овог обимног пројекта, док су у Центру за културну деконтаминацију одржане дискусије с домаћим и међународним чланицама колаборативног пројекта Mis(s)placed Women. Тања Остојић ради са женама које потичу из различитих средина и које имају шта да кажу. Учеснице су биране путем јавних конкурса на основу писма мотивације. Наслов Mis(s)placed Women? подразумева, између осталог, и вишеструку игру речи и његов прецизан превод зависи од контекста у коме се учеснице уметнице налазе и пишу, али он се свакако односи на маргинализоване жене, с обавезним знаком питања на крају.

Ваш пројекат „Mis(s)placed Women?” серија је перформанса који се одвијају од 2009. године и у коме је учествовало око 170 жена из целог света. Бавите се темама миграција, родне демократије, феминизма, џентрификације… У видео-радовима гледамо вас како с кофером и стварима заузимате позицију на одређеној локацији, распакујете се, улазите у кофер, пакујете се… Шта поручујете?

Изводећи неке од свакодневних активности које евоцирају осећаје изгнанства и неприпадања, познатог мигранткињама, избеглицама и бескућницамa преиспитујемо, између осталог, односе позиције моћи и рањивости, посебно у контексту женских и трансродних тела, аспектима који заузимају значајно место у мојој уметничкој пракси у протекле готово три деценије. Постоји цели спектар идеја које се транспонују кроз уметничке гестове и који комуницирају с публиком. Овим пројектом, с једне стране, истражујемо привилегије правећи разлику између радне мобилности, присилне или жељене миграције, а с друге стране, истражујемо различите јавне просторе и невидљивост одређених група у њима. Имамо много тога да кажемо, а питање је ко шта може да препозна. У сваком случају да је добро говорити о траумама, сиромаштву, насиљу као и свему ономе што их проузрокује.

Перформанс „Mis(s)placed Women?” на Тргу републике у Београду (Фото: Весна Милосављевић)

Један од упечатљивих перформанса је онај изведен испред Градске управе у Берлину, подстакнут чињеницом да сте чекали држављанство недељу дана. О чему је реч?

Перформанс видео Аpatrid (Stattless) бави се, као и моји претходни пројекти из циклуса Преласци граница” и Интеграцијски пројекат”, управо тим жутим мрљама у администрацији и миграцијским законима, стављајући под лупу начине на који се закони могу арбитрарно примењивати. Рад је снимљен испред Градске скупштине Тиергартен током моје интервенције августа 2019, када смо моје дете и ја били без држављанства скоро недељу дана, услед административне процедуре. Процес подношења захтева за добијање немачког држављанства који је трајао више од три године захтевао је, наиме, да се нас двоје на крају одрекнемо претходног држављанства (поређења ради, грађани ЕУ имају право на дупло држављанство)… Како бих све урадила легално, замолила сам Министарство културе РС, уз препоруке троје водећих стручњака у нашој култури, да упути апел Министарству унутрашњих послова РС да одбије мој захтев за отпуст из држављанства, с обзиром на мој међународни значај као уметнице за Србију. Од Министарства културе добила сам препоруку за неотпуштање, али Министарство унутрашњих послова је одбило да изађе у сусрет па су ме на основу мог захтева исписали из држављанства рекавши да ће ме чим обавим администрацију у Немачкој радо поново уписати. Између момента потписивања решења и предаје пасоша амбасади Србије у Берлину и званичног уласка у немачко држављанство били смо апатриди. Нисам имала чак ни ваљани документ на основу кога могу да подигнем писмо ако ми пристигне на пошту, а камоли шта друго. Мислила сам о људима који су годинама апатриди. Моја акција пред скупштином састојала се у перформативном протесту, менифестованом ритуалом отресања и истресања тела, слично вежби за ослобађање од стреса и опуштање коју практикујем. У видеу који је први пут био приказан на изложби у Културном центру Београда (КЦБ) смењују се непрестано сцене истресања тела с документима мог легалног идентитета којег сам, како верујем, неправдом тих дана била лишена.

Како реагује публика када вас затекне на градским трговима и осталим локацијама на којима изводите перформансе. Како реагују у Битољу, како у Београду, Сплиту, Торонту?

Публика реагује разнолико, у томе и јесте чар извођења перформанса на трговима. Док је домаћа публика у Сплиту ненавикла на перформанс врло резервисана и жури даље, заустављају се углавном радознали туристи; публика се у Торонту пак окупља у групу, стрпљиво чека да перформанс отпочне, посматра дуго и учествује у њему. У Битољу, где сам извела један веома комуникативан и провокативан 60-минутни перформанс Mis(s)placed Women? и туристички кофер, користећи као реквизите шешире, качкете, фото-апарат за једнократну употребу, наочаре за сунце, гардеробу, воћни јогурт, крему за сунчање и један предимензионирани кофер с аутентичним туристичким налепницама (Havaii, Jamaica…) пролазила сам кроз трансформације: од пословне жене, преко туристкиње до бескућнице, на најпопуларнијој локацији у граду, у време корзоа – посебно су се деца заинтересовала и понеко које се није стидело учествовало је у перформансу. У Београду, где је недавно на Тргу републике група од шест домаћих и иностраних учесница Misplaced Women? перформанс викенда изводила Распакиравање личне торбе, неки људи су се заустављали запитани шта се дешава, други су већ објашњавали и идентификовали се са ситуацијом, а једно дете је брже-боље искористило прилику да оџепари једну од перформерки.

Конкуришете за избор нашег уметника односно изложбе у павиљону Србије у Венецији 2022. године. Можете ли да нам откријете детаље рада који планирате?

Изложба у Павиљону Србије на 59. Венецијанском бијеналу била би прва велика ретроспектива пројекта Mis(s)placed women?, у којој би на визуелно изузетно атрактиван начин, објекти, артефакти, видео-снимци, фотографије, цртежи, радови на текстилу, аудио-радови и партитуре (упутства за извођење перформанса) били изложени у виду једне велике мултимедијалне инсталације, док би приче учесница биле сабране у виду ридера који посетиоци могу да понесу са собом. Изложбу би пратио и теоретски и визуелно веома јак каталог. Оно што би Павиљон Србије, поред саме изложбе, учинило посебно живим током седам месеци бијенала јесу живи перформанси испред павиљона, окупљања заједнице пројекта у Венецији, као и вођства кроз изложбу, садржаји који би били организовани у више наврата у периоду од маја до октобра 2022. у сарадњи с међународним културним институцијама које су до сада већ сарађивале на пројекту, што би у великој мери допринело резонанцији пројекта и његовом будућем развоју.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.