Златни глас Мериме Његомир

Пре дефинитивног одласка велике уметнице, медији су данима брујали и доносили наслове који су били или синтагме, или метафоре, или парадигме – у вези с Меримом Његомир. Најчешће је коришћена парадигма „Златни глас славне уметнице”. А шта то, у ствари, значи?

Бог је Мерими подарио глас, она је певала „као што птица пева на грани” и није се бавила физиологијом певања. То је њој једноставно ишло и она је у томе уживала. Имала је изузетно лепу боју гласа сопранских висина, неко мудар јој је скренуо пажњу да обрати пажњу и на дикцију, па сте њене песме могли да записујете у моменту емитовања.

Мерима је мајсторски умела да „омеђи” сваку песму, па сте и без наслова песме знали из којег краја долази та музика. Уметница је опрезно и веома функционално користила украсе у народној музици (народ то погрешно назива трилерима, а то су, у ствари, мелизми), па стога у Србији и постоји крилатица и жеља – „певати као Мерима Његомир”. А то није једноставно. То је дар, рад, стално усавршавање и стално ослушкивање света који вас окружује. А уз све то, долази и Меримина сарадња с ансамблима који су је пратили, као узор за све који су се тим послом бавили. И то је, укратко, дефиниција „Мериминог златног гласа”.

А тај „златни глас” отворио је први пут и двери Коларца за народну музику, Сава центра за спектакуларне перформансе, отворио је амбасаду Русије за промоцију Мериминог ЦД-а с руском музиком пред 150 амбасадора акредитованих у Београду, подигао је публику на ноге у бројним кинеским градовима, кад им је Мерима на сјајном кинеском отпевала песму коју је препознало бар 500 милиона Кинеза. Слично се догодило и у Аустралији, САД, Канади, Русији, по градовима Европе...

Велика уметница, како и заслужује, испраћена је уз све почасти и поштовање поклоника њене музике, уз топла и искрена казивања која су осветлила њен уметнички лик. А Мерима је била и остала – светионик у нашој народној музици, чија ће светлост бити путоказ за оне који долазе.

На сваки начин, ниска бисера наше народне и вокалне уметности изгубила је један кохинор, драгуљ који се формира деценијама, али се реанимира – столећима.

Професор Никола Рацков,
биограф уметнице