Завршен фестивал „Дезире”

Суботица – Овогодишњи, тринаести по реду, фестивал „Дезире” трајао је дуже него иначе, пуних једанаест дана. Нa репертоару међународног, регионалног фестивала савременог позоришта било је 15 представа, неколико концерата, а његова дужина ове године пружила је фестивалској публици и могућност да одахну. Ипак, у другој половини фестивал се одвијао у препознатљивом ритму, са по две представе за вече.

Повремено је тај тренутак паузе био потребан да се поврати дах након тешких тема које је донео овогодишњи „Дезире” с поднасловом „Историја и ти”. Изгледа да нам се историја баш навалила на плећа и не дозвољава да предахнемо.

Остајући веран свом концепту, који уосталом произлази из самог опредељења позоришта „Костолањи Деже” да се хвата укоштац с актуелним питањима савременог живота и да их уобличеним уметничким средствима исказује на позорници, „Дезире” нам је ове године понудио једну другачију слику од оних које смо виђали претходних година.

Тада су нас мучиле банке и њихове лешинарске камате, незајажљиви поход капитала, који је као реакцију побуђивао потребу да се по диркама клавијатура све снажније удара у ритму „Интернационале”, Европска унија и њена изневерена обећања, грамзивост света биле су теме свакодневице, а које су позоришни ствараоци обрађивали.

Ове године, мада банке и даље имају неподношљиве камате, и мада се глад капитала за увећањем није зауставила, фокус је померен на човека, на његову суштину и његову огољену, елементарну борбу за опстанак. Пандемија је испретурала позиције на лествици вредности.

Фестивал је започео представом „Ома” по кореографији Јожефа Нађа, којом је истраживао корене плеса, а завршио се представом „Амбер” трупе „Ходворкс” из Будимпеште, у којој кореографкиња Адријен Ход као да испитује шта све може додир. Сусрет двају бића, у свом универзуму у којем не обраћају пажњу на свет око себе, и који, преплићући се, играју ослоњени један на другог.

Позоришта су се ове године, што наравно не мора бити општи закључак, већ само резултат фестивалске селекције, бавила човеком, његовим ходом и судбином кроз историју. Понекад се неколико историјских тренутака ломило на једној генерацији, од промене државног уређења до промене државе, требало је опстати, као што треба опстати пред манипулантима, пред идејом о повлачењу у сопствени имагинарни затворени свет у којем све кобајаги функционише као што је то у представи „Страх” у режији Игора Вука Торбице.

Појединац и његов одговор на историју тема су и представе „Мефисто” у режији Андраша Урбана у извођењу будимпештанског позоришта „Културна бригада – Атријум”. Много питања ломи се у судбини појединца који настоји да преживи, да гради каријеру занемарујући морал, етику, па и газећи преко сопствених идеала. Позоришни фестивал „Дезире” и ове године пратила је публика која је испунила гледалиште у мери у којој је то било дозвољено, те се дешавало да због строгих правила о поштовању броја гледалаца неки буду и враћени са билетарнице. Пандемија је оставила свој жиг, није било студената са Универзитета у Новом Саду у мери у којој је то било раније, гостију из Мађарске и других градова, пратећи програми сведени су на радионице, а дружења, бар под окриљем фестивала као органски део његовог програма, нису била предвиђена.

Истовремено, фестивалска публика остала је верна овом јединственом позоришном догађају, награђујући сваку представу која је била на репертоару „Дезиреа”.