Бродолом лире угрожава Ердогана

Суноврат турске лире продубио је економску кризу у земљи и опозиција је покренула широку кампању за расписивање ванредних избора. У влади за то не желе ни да чују јер се очигледно плаше да ће им незадовољни грађани овог пута окренути леђа.

„Председник Ердоган води земљу у глад, он више није у стању да води економију земље. Ми тражимо да се хитно распишу ванредни избори”, каже лидер водеће опозиционе Републиканске народне партије Кемал Киличароглу, који сада покушава да искористи привредну кризу у земљи како би се коначно докопао власти.

Како је најавио, његова странка ће организовати митинге широм земље, како би уз подршку незадовољних грађана приморала Ердогана да отвори бирачке кутије.

„Зашто се плашите да изађете пред грађане. Пре или касније нећете успети да избегнете казну народа. Ми ћемо поштовати вољу грађана каква год да буде”, изазивачки поручује Киличдароглу.

Лира је последњих дана доживела бродолом какав се не памти. Сада је курс националне валуте према долару 1:12,5 лира. У току ове године њена вредност рекордно је опала – за више од 40 одсто. То је довело до таласа поскупљења и инфлације која је достигла 20 процената.

Многи грађани то већ осећају у свом новчанику. „Све је поскупело, цене се повећавају свакодневно. Људи купују само оно што морају. А они који имају више пара набављају веће количине намирница пошто ће већ сутра бити још скупље”, преносе медији изјаве продаваца с истанбулских пијаца.

Председник Ердоган се нада да ће се економија убрзо опоравити пошто се ситуација с епидемијом вируса корона стабилизује. Он се нашао на удару критика јер одбија сугестије економиста да повећа каматне стопе. Од средине 2019. године сменио је тројицу гувернера централне банке који су се залагали за повећање камата. Политички противници оптужују га да се уљуљкао у власти, да се окружио пријатељима и родбином, људима који му све аминују, али нису способни да се успешно носе са све тежим економским изазовима земље.

„Проблеме поскупљења због пада курса лире, који нема економску основу, решаваћемо у корист наше нације кроз већа улагања, производњу и запошљавање”, истакао је и нагласио да никад неће подржати политику повећања камата.

Опозиција покушава да искористи економску кризу како би коначно прекинула скоро две деценије дугу владавину Ердоганове Партије правде и развоја (АКП). Зато председник Републиканске народне партије Киличдароглу најављује организовање митинга у већим местима широм земље, како би уз подршку незадовољних грађана приморао шефа државе да закаже ванредни излазак на биралишта. Киличдароглу ужива подршку неколико мањих опозиционих странака, али питање је да ли ће то бити довољно да се освоји власт. Анкете потврђују да Ердоган губи популарност, да би овог пута могло да дође до смене на челу државе. У влади тврде да су то у ствари поручена испитивања јавног мњења како би се збунили гласачи.

„Грађани ће изаћи на биралишта у јуну 2023. године, дакле у редовном року”, поручује председник политичким противницима. У влади се очигледно надају да ће у међувремену повратити поверење грађана, који су јој, како се верује, због економске кризе окренули леђа.

Ердоганов коалициони партнер, лидер десничарске Партије националистичког покрета (МХП) Девлет Бахчели размеће се оптужбама против опозиционих странака.

„Опозиција не зна ништа друго да ради осим да позива на расписивање ванредних избора. Она је мобилисана од других земаља које раде против Турске. Нас неће поразити домаће и стране финансијске банде”, не бира речи Бахчели, који такође поручује политичким противницима: заборавите, ванредних избора неће бити.

На последњим парламентарним изборима, који су одржани средином 2018. године, две владајуће партије које су у Народној коалицији освојиле су заједно 53,5 одсто гласова: Ердоганов АКП – 42,5, а Бахчелијев МХП – 11 процената.