Заслађени мед

У рубрици Међу нама 10. новембра објављен је допис господина Његослава Вукотића „Мед од шећера”.

Сагласан сам с мислима исказаним у том писму због искуства проистеклог из дугог аматерског дуговања с пчелама из љубави, задовољства и немерљиве користи по здравље. Сем наслова, пажњу на садржину скренуло ми је и име аутора, вишегодишњег сарадника рубрике Међу нама, чије сам бројне прилоге прочитао и с њима био сагласан.

Једном недељно с породицом боравим у излетничкој кући с воћњаком, баштом и четири кошнице, смештеној близу храстове и багремове шуме, плитког потока, ливада и њива.

Пре неколико деценија, и поред мог невеликог знања о пчелама, меда је било у изобиљу и питали смо се шта ћемо с њим. Поклањали смо га посетиоцима и односили кад смо одлазили у госте.

А у последњих пет година, на истом месту, с истим кошницама – ни капи меда. Пчеле преживљавају захваљујући прихрањивању шећерним сирупом. Ројиле се нису, јер у природи нема хране за развој нове заједнице.

Једино су пролећа ове године сакупиле нешто меда и за врцање. По старом добром обичају, обрадовао сам и комшије теглом-две правог цветног меда од бехара и багрема. А онда је настала суша.

Надали смо се да ће пчеле у кошнице у које не додајемо сируп до јесени унети бар мало чистог, право меда за врцање. Али крајем августа све воштане ћелије биле су празне. Унете количине меда биле су довољне само за исхрану легла и одржавање друштава у животу. А тамо где је додаван шећерни сируп оквири су пуни, тешки, ћелије запечаћене пломбама, хране за зиму има довољно за цео пчелињак. Чак и више него што је неопходно.

Изврцани вишак по боји и мирису личи на ливадски мед. Ипак, за нијансу је светлији и слађи. По старом обичају опет сам почастио комшије овим „медом”, уз напомену да је од шећерног сирупа.

Увече, телефоном, сусед је у шали „протестовао”:

„Ти си мени подвалио!”

„Како?”

„Рекао си да је од сирупа, а по мом мишљењу бољи је и слађи и од оног правог пролећног.”

Питање је какав пчелињи производ настаје када се пчелињим друштвима за време скупљања нектара – паше, додаје шећерни раствор. Да ли је то мед? Мислим да јесте. Назвао бих га „заслађени мед” јер су и сируп и нектар прерађени у целину кроз савршена телашца пчела, уз додатке из њихових жлезда. Пчеле се притом изнурују, троше... Радилице зато трају само три седмице. Тешко је разликовати чист цветни мед од меда с примесама.

На пролеће, боже здравља, уколико сазнам адресу, послаћу господину Вукотићу две тегле: у једној мед од бехара и багрема, у другој „заслађени мед”. Ако докаже који је мед у којој тегли, предложићу га за дегустатора на сајмовима пчеларства – на добробит купаца и на страх и трепет фалсификатора.

Посебно признање заслужује и идеја и позив господина Вукотића научницима да одгонетну образац према којем пчеле стварају некварљиве производе – мед, восак, прополис, отров који служи као лек и млеч, чудесни еликсир дугог живота и здравља. Био би то подвиг раван открићу антибиотика у плесни.

Стеван Крунић,
Београд